Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

ультрабинафша радиация
деб 
номланади. 
Бу 
диапазондаги радиацияга куёш радиациянинг 9% энергияси тугри 
келади. Куринувчан радиация 0,40 дан 0,76 мкм гача тулкинлар 
диапазонини эгаллайди ва бу диапазонга куёш радиациясининг 47% 
энергияси тугри келади. Инфракизил нурланиш (0,76-н4 мкм) куёш 
нурланишининг тахминан 44% ини ташкил килади.
96


14-расм. 
Атмосферага киргунга кадар куёш радиацияси
спектридаги (1) ва 6000 К хароратли мутлак кора жисм
спектридаги (2) энергия таксимоти.
Спектр сох,алари: У Б - ультрабинафша,
К - куринувчан, ИК^ - инфракизил.
Куёш радиация спектрининг максимуми тахминан 0,475 мкм 
тулкин узунлигига, яъни куринувчан радиациянинг кук-хаво ранг 
рангларига тугри келади. Тажрибадан аникланган куёш радиацияси 
спектрини харорати тахминан 6000 К га тенг булган мутлак кора 
жисмнинг Планк конуни буйича хисобланган нурланиш спектри 
билан таккослаш, уларнинг деярли бир хиллигини курсатади 
(14-расм). Спектрнинг ультрабинафша радиация диапазонида баъзи 
фаркдар кузга ташланади. Бундан, катьий айтганда, Куёш мутлак 
кора жисм эмаслиги хакида хулоса килинади.
Куёш доилшйси
- бу Ердан Куёшгача булган уртача масофада, 
атмосферанинг юкори чегарасида куёш нурларига перпендикуляр 
бирлик юзага бирлик вакт давомида келган куёш радиацияси 
микдоридир. Ер усти улчовлари, сунъий йулдошлар ва космик ке- 
малардан олинган кузатишлар натижасида хозирги пайтда куёш 
доимийсининг сон киймати 1,367 ± 0,007 кВт/м2 га тенг эканлиги 
аникланган.
Ер орбитаси чузилган эллипс булганлиги учун (Куёшдан ма- 
софа январда - 147 млн. км, июлда - 152 млн. км), йил мобайнида 
куёш доимийсининг сон киймати ±3,5% га узгаради. Куёш доимий­
сининг кийматига Куёш фаоллиги ва бошка астрономии омиллар 
таъсир килади.
97


Бир йилда ер сиртининг хдр 1 км2 майдонига $фтача 4,27-10 16 Ж 
иссикдик етиб келади. Бундай микдордаги энергияни олиш учун 
400 минг тонна тошкумирни ёндириш керак. Бахолашларга кура, 
Ер шаридаги барча тошкумир захиралари ёндирилса, 30 йил 
мобайнида Куёшдан келган радиация окими микдорига тенг 
булади. Куёш Ерга бугун Ер шаридаги электростанциялар бир 
йилда ишлаб чикарган энергия микдорига тенг булган энергияни 
1,5 суткада беради. Шу билан бирга, Ерга етиб келаётган куёш 
радиацияси Куёш бераётган жами нурланишнинг тахминан 2 млрд. 
дан бир кисмини ташкил этади.
Шундай 
килиб, 
куёш энергиясининг улкан потенциал 
захиралари 
ундан 
Ерда 
ягона 
энергия 
манбаи 
сифатида 
фойдаланиш имконини беради.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish