Шундай килиб, атмосфера статикасининг асосий тенгламаси бо
симнинг вертикал градиенти ва огирлик кучларининг мувозанатини
ифодалайди.
Атмосфера статикасининг асосий
тенгламасидан учта хулоса
келиб чикади.
а) (3.4) тенгламанинг унг томони доим мусбат булгани учун ба
ландлик ортиши билан
(dz>0)
босим камаяди
(dP<
0). Демак, атмо
сферада юкорига кутарилган сари хаво босими камаяди. Бу хулоса
харакатдаги атмосфера учун хам уринли.
б) Атмосферада берилган
z
сатхдан атмосферанинг
za
юкори
чегарасигача чузилган бирлик юзали (1 м2)
атмосфера катламини
ажратайлик.
dz
баландликка эга булган элементар хаво устунининг
огирлиги
pg dz
га тенг булганлиги учун курилаётган бутун
вертикал устуннинг огирлиги куйидагича аникланади:
(3.3)
ифоданинг унг ва чап томонларини босим
Р
булган
z
дан,
босим нолга тенг булган
z0
гача интегралласак,
куйидагини хосил
киламиз:
Шундай килиб,
х аР
бир сатхдаги
хав°
босими шу сатхдан
атмосферанинг юк,ори чегарасигача чузилган бирлик юзали
атмосфера устунининг огирлигига тенг булади.
Паскаль конуни буйича, ёпик хоналарда ихтиёрий сатхдаги
хаво босими хонадан ташкаридаги хаво босимига тенг булади. Бу
метеорологик станцияларда босимни улчайдиган асбобларни (си-
мобли
барометрлар
ёки
барометр-анероидлар)
хоналарда
урнатишга имкон беради.
в)
Атмосфера статикасининг
асосий тенгламасидан хаво
босимининг баландлик буйича узгариш тезлиги хакида хулоса
килиш мумкин. (3.3) тенгламага асосан хаво зичлиги канчалик
катта булса, бир хил баландликка кутарилганда хаво босимининг
камайиши шунчалик катта булади (эркин тушиш тезланиши
(3.5)
(3.6)
Р
51
узгармас деб хисобланганда). Баландлик ортиши билан зичлик,
одатда, камаяди.
Демак,
курилаётган сапц Ер сиртидан крнча бсишндда
жойлашган булса, бир хил баландликка кутарилишда х,аво
босимининг камайиши шунчалик кичик булади. Еоищача айтганда,
курилаётган изобарик сиртларнинг Ер сиртидан баландлиги
Канчапик катта булса, бир-биридан босимнинг бир хил ^ийматига
фаркданувчи кушни изобарик сиртлар орасидаги масофа шунчалик
катта булади.
Холат
тенгламасига
мувофик,
битта
изобарик
сиргда
жойлашган нукталарда хаво зичлиги факат хдво хдроратига боглик.
Демак, бирорта изобарик сиртга нисбатан баландликнинг бир хил
узгаришларида (
dz=const
) совук хаво
массасидаги хаво босимининг
пасайиши илик хаво массасига нисбатан каттарок булади, яъни
илик, уаво массасига Караганда совук х,аво массасида х,аво босими
юкорига кутарилган сари тезрок узгаради.
Бу урта Ва юкори
тропосферада совук хаво массаларида - паст босим,
илик хаво
массаларида эса - юкори босим кузатилиши билан исботланади.
Атмосфера хавосининг нормал шароитларида (/>=1,29 кг/м",
g=9,81 м/сек2) денгиз сатхи якинидаги хаво босими вертикал
градиентининг киймати 12,5 гПа/100 м тенг булади, яъни хар 100 м
баландликка хаво босими 12,5 гПа га камаяди.
Do'stlaringiz bilan baham: