Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


хусусан,  куёш ва шамол энергиясидан фойдаланишга катта эътибор  каратилмокда. Бу турдаги энергия манбалари туганмас булиши  билан



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

хусусан, 
куёш ва шамол энергиясидан фойдаланишга катта эътибор 
каратилмокда. Бу турдаги энергия манбалари туганмас булиши 
билан 
бир каторда атроф-мухитни ифлослантирмаслиги билан хам 
жуда 
кимматли хисобланади. Метеорологик маълумотлар шамол 
двигателлари ва куёш батареяларини урнатиш учун кулай худуд- 
ларни 
танлаш ва ишлаб чикариладиган энергия микдорини бахолаш 
имконини беради.
Шундай килиб, метеорология ва иклимшунослик 
атроф-мущт
мууофазаси
билан чамбарчас боглик.
Бозор иктисодиёти шароитида метеорологик маълумотлардан 
фойдаланишнинг самарадорлигини бахолаш максадга мувофик. 
1>ЖМТ маълумотига Караганда охирги 50 йилда дунё буйича йилига 
габиий ходисалардан куриладиган зарар 10 марта ортган ва 60-70 
миллиард долларга етган. Хафвли метеорологик ходисалардан 
курилган зарар 2008 йилда 225 миллиард долларни ташкил этди. Бу 
трарнинг 
85-87% 
метеорологик 
ходисалар, 
яни 
буронлар, 
довуллар, кургокчилик, жала, дул ва бошкалар хисобига тугри 
келади. Геофизик (Ер кимирлаши, цунами) ва гидрологик (сув 
олиши, тошкин, сел) характердаги ходисалар хисобига курилган 
iapap 
колган 
13% 
ни ташкил килади.
Мисол учун, 2005 йилда АКД1нинг жанубий ва жанубий-шаркий 
кисмида кузатилган биргина “Катрин” тропик довули турли 
бахолашлар буйича 50 дан 150 миллиард долларгача зарар келтирган.
Урбанизация натижасида инсониятнинг габиий офатлар олди- 
даги ожизлиги ортмокда.
БЖМТ муттахасислари томонидан утказилган хисоб-китоблар 
шуни 
курсатадики, метеорологик маълумотлардан фойдаланиш- 
нинг иктисодий самарадорлиги жуда юкори: гидрометеорология 
со\асига 
сарфланган хар 1 доллар 7 доллар самара беради. Россия 
Фсдерациясида 
гидрометеорологик маълумотлардан фойдаланиш- 
нииг иктисодий самараси йилига 11 миллиард доллар атрофида.
19


1. Атмосфера физикаси геофизиканинг таркибий кисми булиб
атмосферада руй берувчи турли физикавий объект, ходиса ва 
жараёнларни узаро богликликда хамда космик мухит, ер ва сув 
кобигида руй берувчи жараёнлар билан богликликда урганади.
2. Атмосфера объектларининг купмасштаблиги, атмосфера 
хоссаларининг фазода биржинсли эмаслиги ва вакт давомида 
узгарувчанлиги уларни тадкик этишда турли физикавий-математик 
усуллардан фойдаланишга, шунингдек асосий фан сифатидаги 
атмосфера физикасининг куп сонли тор фан сохаларига булини- 
шига олиб келди.
3. Атмосфера жараёнларининг глобал масштаб да ривожланиши 
давлатларни ягона методик ва техник асосда маълумотларни йигиш 
ва уларни айирбошлаш, атмосфера объектлари, ходисалари ва 
жараёнларини комплекс тадкик этиш буйича ягона халкаро 
дастурлар утказиш каби сохаларда Халкаро хамкорликка (БЖМТ ва 
БЖОХ) бирлашишни такозо этди.
4. Жамият ва унинг материал-техник имкониятларининг ривож- 
ланиб бориши билан уларнинг барча мамлакатлар иктисодиётига 
катта зарар етказувчи атмосфера ходисаларига богликлиги ортиб 
бормокда.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish