Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


Cirrocum ulus (С с ) 2. Туп-тупсимон (cumuliform is, Cc  c u f ) 1



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet135/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

1
Cirrocum ulus (С с )
2. Туп-тупсимон
(cumuliform is, Cc 
c u f )
1
3. Патсимон 
катламли -
1. Ипсимон 
(fibratus, Cs fib .)
-
Cirrostratus (C s)
2. Тумансимон 
(nebulosus, Cs neb.)
*
о
Б. Урта ярус
4. Юкори туп-туп - 
Altocumulus (А с)
1. Тулкинсимон 
(undulatus, A c und.)
2. Туп-тупсимон 
( cum uliform is, A c 
c u f )
4
4
5. Ю кори катламли
1. Тумансимон 
(nebulosus, As neb.)
3
Altostratus (As)
2. Тулкинсимон 
( undulatus, As und.)
3
В. Куйи
6. Туп-туп
1. Тулкинсимон
3
ярус
катламли -
( undulatus, Sc und.)
Stratocumulus (S c)
2. Туп-тупсимон 
(cumuliform is, Sc
Шйш
...
Ш
4
187


7. Катламли - 
Stratus (St)
1. Тумансимон 
(nebulosus, St neb.)
2. Тулкинсимон 
(undulatus, St und.)
3. Узук-узук
(fractus, St fr.)
1
8. Ёмгирли 
катламли - 
Nimbostratus (Mb)
Г. Вертикал
9. Т у п -т у п -
1. Ясси
1
ривожлан-
Cumulus (С и )
(humulis, Си hum.)
ган
2. Урта
-
булутлар
(mediocris, Си
med.)
1
3. Кучли
(congestus, Си
cong.)
10. Емгирли туп-
1. Кал
1
туп -
(calvus, Cb calv.)
(Cumulonimbus,
2. С очли
3
(С Ь )
(capillatus, Cb cap.)
Ёмгирли цатламли булутларнинг келиб чикиши худди юкори 
катламли булутларга ухшаш. Бирок уларнинг катлами кувватлирок 
(бир неча километр). Юкори кисмида улар майда томчи ва кор 
(юкори катламли булутлар сингари) заррачаларидан ташкил тоиган, 
куйи кисмида эса йирик томчи ва кор заррачаларидан ташкил гоп- 
ган булиш и мумкин. Ш унинг учун бу булутлар катлами тук кул- 
ранг тусга эга. Бу булутлар дан одатда Ер юзасигача етиб келувчи 
буркама ёмгир ёки кор ёгади. Ёмгирли катламли булутлар коплами 
остида купинча шаклга эта булмаган узик куйи булутлар туплами 
мавжуд булади, ёмгирли катламли булутлар фонида улар жуда 
куюк туюлади.
Туп-туп катламли булутлар кулранг ёки окимтир катор ёки 
катлам куринишида булиб, деярли хдр доим корамтир киемларга 
эга. Бу булутлар юкори туп-туп булутлар элементларидан (диск, 
гшита, валлардан) ташкил топган, бирок улар бирмунча йирикрок 
Уларнинг туюлаётган улчамлари 5° дан катгарок. Струкгуравий 
элементлари купинча каторларда жойлашган. Туп-туп катламли
188


булутлар асосан бир жинсли майда (манфий хдроратларда - ута 
совук) томчилардан ташкил топтан ва улардан ёгинлар ёгмайди.
К,атламли булутлар - томчи тузилиш ли бир жинсли кулрант 
катлам. Етарлича паст манфий кароратларда б у булутларда каттик 
элементлар косил булади, у колда бу булутлардан муз игналари, 
майда кор, кор доналари ёгиши мумкин. Б улут ортидан куёш диски 
аник куринади. Баъзида бу булутлар узик туплар куринишига эта.
Туп-туп булутлар -  чегаралари кескин ажралган, зич, алохида, 
юкорига караб тепалик, гумбаз, минора куринишида ривож- 
ланаётган булутлар. Кузни камаштирувчи ок уралувчи чуккига 
(гулкарам тупига ухш аш ) эга. Булутлар асоси нибатан тук рангда. 
Туп-туп булутлар куп булганда каторларни косил килади. Баъзида 
уларнинг четлари узик булади. Туп-туп булутлар факат сув 
томчиларидан (кристалларсиз) ташкил топади ва ётин косил 
кил май ди. Бирок булутларнинг сувлилити куп булган тропикларда, 
томчиларнинг узаро кушилиши натижасида кучсиз ёгинлар ёгиши 
мумкин.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish