Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet131/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

Радиацион туманлар
икки турга булинади: Ер сиртидаги ва 
баланд. Ер сиртидаги туманлар куруклик устида очик ва сокин 
тунларда кузатилади. Улар тупрок ёки кор копламининг тунги 
радиацион совиши билан боглик. Баландлик буйича улар унлаб 
метрларгагина таркалиши мумкин. Уларнинг таркалиши локал 
характерга эга: пастлик, боткок якини, урмон утлокдари устида дог 
хосил булади. Катта дарёлар устида улар илик сув устидаги (тунги 
соатларда) конвекция натижасида юзага келади.
Ер сиртидаги туманлар сокин хавода эмас, тинч об-хавода 
юзага келади, чунки турбулентлик хосил булиши, совиш ва туман 
хосил булишининг юкорига таркалишини таъминловчи кичик тез- 
ликдаги шамол зарур. Бу туманлар Ер юзасига якин инверсия 
катламида юзага келади ва куёш чикканидан кейин инверсия 
катлами билан бирга йутс булиб кетади.
Баланд радиацион туманлар курукдик ва денгиз устида, йил- 
нинг совук даврида баркарор антициклонларда бир неча юз метр 
баландликкача кузатилиши мумкин. Бу антициклоннинг куйи 
катламларида хавонинг кундан кунга мунтазам совиб бориши на-
182


тижасида содир булади. Бундай туман катта 
худудл ар
устида 
хафталаб сакданиб туриши мумкин.
3. 
Бугланиш туманлари
бирмунча иликрок совук сув устидаги 
совук \авода купинча куз ва кишда юзага келади. Кигьа 
ичкарисида улар кечкурун ёки тунда куши и худуд устидан совиган 
хаво окиб борадиган даре ва куллар устида хосил булади. Бугланиш 
туманлари шунингдек кечки пайт ёмгир вактида ёки ундан сунг, 
тупрок нам ва кучли бугланаётган, хаво харорати эса пасаяётган 
вак;тда юзага келиши мумкин. Арктик денгизлар устида бугланиш 
туманлари муз коплами ёнида очик, сув устида, муз когшамидан ёки 
китьадан кучаётган бирмунча совук хавода юзага келади. Болтик ва 
Кора денгиз каби ички денгизлар устида кишда туманлар 
курукликдан совук хаво массалари кириб келганда хосил булади. 
Бугланиш туманлари одатда пага-пага булиб, тез гаркалиб кетади, 
чунки хаво пастдан илик сув таъсирида исийди. Бирок, туман хосил 
булишига олиб келувчи сабаблар узок сакланиб турса, туман хам 
узок вакт кузатилади.
Санаб 
утилган туман 
турлари 
масса ичи 
туманлари 
х,исобланади, чунки улар хаво массалари ичида юзага келади ва 
фронтларга бопшк булмайди. Бирок фронтлар билан боглик 
туманлар хам кузатилади. Буларга бугланиш туманларининг бир 
тури 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish