Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


х, у, z координата уклари буйича проекциялари. У холда (6.21) куйидагича ёзилади: dT



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

х, у, z
координата уклари буйича проекциялари.
У холда (6.21) куйидагича ёзилади:
dT 
дТ 
дТ 
дТ 
дт
— = —
+ и

+ v

+w
—- 
(622) 
dt 
dt 
dx 
By 
Bz 


dT

хосила 
харакатланаётган 
хаво 
заррасида 
харорат
узгаришининг тезлигини ифодалайди ва 
индивидуал
ёки 
тулик;
%осила
деб аталади. 
хусусий хосила фазонинг кузгалмас
нуктасида харорат узгаришининг тезлигини ифодалайди ва 
локал
( ВТ 
ВТ\

еки 
мсщаллии у;осила
деб аталади. 
\и — +и— \
йигинди

дх 
By )
хароратнинг харакат тезлигига боглик холда узгаришини ифодалаб, 
адвектив хосила
деб аталади. Нихоят, 
конвектив хосш а
деб 
ВТ

аталувчи 
w—
кушилувчи хароратнинг вертикал харакат тезлигига 
боглик холда узгаришини ифодалайди.
dP
Худди шу йул билан (6.20) тенгламадаги — тулик хосилани 
ёзиб чикамиз:
dP дР 
ВР 
ВР 
ВР
— = —
+ и

+ и

+w

(623)
dt 
dt 
dx 
By 
dz 
У 
}
Бу тенглама таркибига кирувчи хадларни бахолаш унг 
томондаги биринчи учга хад гургинчисидан икки тартибга кичик
144


эканлигини курсатади, Шунинг учун куйидагича ёзишимиз 
мумкин:
dP 
дР
члч
(6.24)
(6.22) ва (6.24) ифодаларни (6.17) тенгламани хисобга олган
дТ 
дР
холда (6.20) тенгламага куямиз. Х,осил булган ифодада 
w~ ^ +w ~^
йигиндини 
статика 
тенгламасидан 
фойдаланиб 
куйидаги 
куринишга олиб келамиз:
дТ 
дР 

ч 
.
W— +w— =н
\ y - y j ,
(6.25)
cz 
dz
Натижада хосил килинган тенгламани 
~~
га нисбатан ечамиз:
ct
дТ 
( дТ 
д Т \ 


д , д в s„+ ef +e„
а Г ' Г & +" ^
(6'2б)
(6.26) 
тенглама 
умумий 
куринишдаги 
турбулент
атмосферада иссицлик узатилиши
тенгламасининг ифодасидир.
Бу тенгламанинг тахлили етарлича мураккаб булганлиги учун 
уни ечишнинг хусусий холларини куриб чикамиз.
1. 
Иссикликнинг адвектив ва конвектив узатилиши.
Эркин 
атмосферада хароратнинг нисбатан кичик (1 сеундгача) вакт 
оралигидаги нодаврий узгаришларини урганишда алохида заррага 
иссиклик узатилишининг барча турларини биринчи якинлашишда 
хисобга олмаса булади, яъни жараённи адиабатик деб хисоблаш 
мумкин, Бу холда (6.26) тенглама куйидагича ёзилади:
АТ = 
и 
и ^ -  |А/ + w(y - уа )м  
(6.27)
у dx 
ду )
ёки
Д7’ = ДГц+Д7;, 
(6.27’)
145


бу ерда ■- 
АТа
хаво массасининг горизонтал кучиши (адвекция) 
таъсирида фазонкнг бирор нуктасидаги хаво х,ароратининг 
At
вакт 
оралигидаги узгариши:
(6.28)
Агар хаво юкорирок хароратли сохадан пастрок хароратли 
сохага кучаётган булса, хароратнинг адвектив узгариши мусбат, 
яъни 
иссиклик адвекцияси
кузатилади (22-расм). Бунга карама- 
карши йуналишдаги харакатда 
сову клик адвекцияси
юз беради.
Фазонинг фиксирланган нуктасида солиштирма иссиклик 
(совуклик) узатилиши cyl 
Та
тенг булади.
(6.25) 
тенгламадан 
иссикликнинг 
конвектив 
узатилиши 
куйидагига тенг:
Бу холда куйидаги вариантлар булиши мумкин:
а) хавонинг кутарилувчи харакатларида (w>0) иссикликнинг 
конвектив узатилиши 
у>уа
булганида мусбат 
(АТк>
0), 
у<уа
булганида манфий 
(АТк<0)
булади.
б) хавонинг пастга тушувчи харакатларида (w<0) иссикликнинг 
конвектив узатилиши 
у<уа
булганида мусбат 
(АТк>0), у>уа
булганида манфий 
(АТк<
0) булади.
Хусусий холда улкан антициклон ичида тургун стратифи- 
кацияланган хаво массасидаги хавонинг пастга тушувчи харакат- 
лари маълум баландликда хаво хароратининг ортишига ва харорат 
инвереиясининг пайдо булишига олиб келади.
Агар хавонинг вертикал харакатлари булут ичида (туйинган 
нам хавода) кузагилса, хароратнинг локал узгаришлари учун 
формула куйидагича ёзилади:
бу ерда ;/ - хароратнинг нам адиабатик градиенти.
Циклонларда, 
нам 
хавога 
нисбатан 
тургун 
страти- 
фикацияланган 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish