Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Б и р и н ч и ф а н
47
кунда бир тутадиган давомли нситма ва доимий тутадиган иситмалар- 
шшг бутунлай йуц булиб кетиши кам учрайди.
Иситмаларга, айницса, шишдан булганларига царши зарур чора ку- 
рилмаса, хусусан, уткир иситмалар билан огриган кишини овцатлантн- 
риш керак булса-ю, табиат моддага царши турсин учун овцатлантирил- 
маса ёки совуц сув ичириш керак булса-ю, [модда] хом цолади деб ичи- 
рилмаса ва иситмани пасайтирадиган бошца тадбир курилмаса, иситма 
[касалыи] орицлатиб юборади.
[Касални ]овцатлантириш ва совуц сув ичиришдан кузда тутилган 
мацсад,— биз буни кейинроц айтамиз,— мазкур икки мацсаддан куч- 
лироц булса, у мацсадни бу иккаласидан афзал тут ва бу икки мац- 
садга эътибор берма.
Туртинчи фасл. Иситмалардаги белгиларнинг далиллари
Билгинки, иситмадан олинадиган далиллар иситмадан илгари цул- 
ланган тадбир, унинг цандай кайфиятда цулланганлиги, биз келгусида 
баёп циладиган уша тобда юз бераётган ^олатлар ва белгилар, мамла- 
кат ва фасллар, [касалпипг] ёши ва мизожи, томир уриши, сийдик, цу- 
сиш, ахлат ва бурун цонаши, исптманинг цалтиратиш ва терлатиш хо- 
лати, харорат кайфияти, иситма тутиш давр[навбат]лари, иштаха, таш- 
налик ва нафас олиш ^олатлари, иситмага биргалашиб келадиган бош 
огриги,уйцусизлик, алацлаш, бетоцатлик ва бошцалар кабидир. Чунки 
иситмаларга турли белгилар [хос] булиб, булардан иситманинг турли 
^олатларига далил олинади. Шу белгиларнинг баъзилари, масалан, 
хароратнинг кайфият ва мицдори иситма [цуввати]нинг ортиц ёки кам- 
лигига далолат цилади. Х,арорат баъзан бошланишидан то охиригача 
жуда кучли куйдирувчи, баъзан бошланишдан куйдирувчи булса-да, ке- 
йин модда тарцалиши сабабли кучсизлашади ва юмшайди, баъзан эса 
мутлацо куйдирмайди. Б аъзи иситмаларда ^арорати йуц, баъзиларида 
КУРУ«; 
булади.
Яна шундай белгилар борки, улар иситманинг турига д алолат цилади, 
масалан, кунора тутадиган иситманинг хос белгиларини олсак, бу исит­
ма санчиц в а э т у в у ш и б ^урпайиши билан бошланади ва унинг^арорати 
куйдирадиган д а р а ж а д а булади; бошца белгилар эса, масалан, бетоцат- 
лик, || ала^лаш ва уйцусизлик—иситманинг ёмонлигига далолат цилади. 224
Б аъзи белгилар, масалан, синдикнинг биз кейинроц айтадиган ахво- 
ли [20] етилганлик ва етилмаганликка далолат цилади, бошцалари эса 
бу^ронни курсатади. [Буни] биз кейин гапирамиз. Б аъзи белгилар исит­
манинг хавфсизлигидан ёки унинг зиддидаи д а р ак беради. Буларнинг 
хаммасини келгусида баён циламиз.
www.ziyouz.com kutubxonasi


48

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish