Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet263/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   259   260   261   262   263   264   265   266   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

У ч и н ч и ф а н
265
унинг биттасидан бир канча [цулруна] турилади, бу хусусда у сугалга 
Ухшайди. Б аъзан улар маржондек тнзилишиб узум бошига ухшаб ке- 
тади. Умуман, цулруна 
а щ и ррусси м он
безлардир. Кулрунанинг баъзи- 
сида орриц булади, бу хилига иссиц шиш ёки иссиц модда аралаш ади, 
баъзисида OFpnrç булмайди, бунисини даволаш цийин; баъзан уни да- 
волашда ёришга ёки чиритишга турри келади.
Буйин ва бош атрофларида кулруна чицишига цобилиятли киши- 
лар буйни калта ва ^ул мизожли кишилардир. Кулруна, купинча, 
6
ÿ- 
йин ва цултиц тагида пайдо булади. Уни 
ханозир
деб аталиши чучца- 
лар да куп учраши сабабли булса керак; чучцаларнинг баднафслиги 
сабабли уларда цулруна куп пайдо булади. 
ё к и
[бундай аташга сабаб] 
цулрунага учраган киши гарданининг куриниши чучца гарданига ÿx- 
шаб цфшш идан булса керак. К,улрунанинг энг бехавотири болаларда чи- 
цадигани; ёш кишиларда пайдо буладигани эса цийинроц [тузалади].
Д а в о л а ш Кулруна чикцан кишиларни даволашда ишончли асос 
бушатиш [133] ва 
енгил 
тадбир куллашдир. К,усиш яхши бушатиш [тад- 
бири]хисобланади: бирок; куюк балрамни чицариш, айницса уни «восил» 
деб машхур булган хаб билан бушатиш ^ам зарур. Турбуд, занж абил 
ва шакардан баробар булакларпи олиб, бу таркибдан икки 
дирхамга-
ча
ичирилади. Бу дори цуюк; балрамни суриш билан бирга циздир- 
майди ва [ичакни ^ам] шилмайди. Томирдан к;он олиш хам фойдали; 
конни албатта 
цифол
томиридан олинади.
Енгил тадбир цуллашга келганда, бу — рализ овцатлардан, бундай 
овцатлар устмга сув ичишдан, меъда бузилиши ва тулицликдан сак,ла- 
нишдан иборат; яна мумкин булган цадар оч туриш ва бошни модда- 
га тулризадиган хар цандай нарсани истеъмол цилмаслик зарур.
Кулрунага цобилиятли киши бошини унга модда йуналиб тулгиза- 
диган кайфиятлардан, масалан, бошни узоц вацт саж дага цуйиш ва 
рукуъ цилишдан, паст ёстицда [ётишдан], моддани бошга тортадиган 
ишлардан, || масалан, 
Kÿn 
гапириш, цичцириш ва таж ан г булишдан 316 
сацлаши керак. Кортиц цуйиш цулрунага учраган кишиларга куп хол- 
лар да мувофиц келмайди, бунинг сабаби шуки, цортиц цулруна ва шун- 
га ухшаш шишлар моддасини бушатишга имконият бермай, балки 
[шишни] узига тортади ва суюц цонни чицариши сабабли [моддасини] 
куюлтиради. [^ортицлар] сулишга ва тарцалишга бошлаган цулруна- 
ни, купинча, илгариги холига хам кайтаради. К,улруна касаллигининг 
узига цулланиладиган тадбирлар 
сикиррусга
ишлатиладиган тадбир- 
га ухшайди.
К,улруна катта булса, ж аррохлар унга царши 
t u f
ва уткир дорилар 
билан тадбир куришдан сацланадилар, чунки бу хил тадбир яраланиш- 
га ва чириб бузилишга олиб боради. Бундай ^олларда [баданни] буша-
www.ziyouz.com kutubxonasi


266
Т и б ц о н у н л а р и. Т § р ти н ч и к и т о б
тиб тозалаш, латиф овцат бериш, [цулруналар] устига о^исталик билан 
тарцатувчи дориларни ишлатиш зарур. Кулруна ярага айланиб [киши- 
ни] орир ахволга солиб цуйганда бундай цулрунага ^аворийларга

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   259   260   261   262   263   264   265   266   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish