58
кўрсатишнинг дастлабки шарти сифатида хукуматлар таркибидан
коммунистларни чиқаришни талаб қилдилар. 1948 йилга келиб ғарбий
Европанинг бирон-бир хукуматида биронта хам коммунист қолмади. Собиқ
иттифоқчилар ўртасидаги зиддиятлар Европанинг парчаланишига сабаб
бўлди.
Берлиннинг қамал қилиниши ғарб мамлакатлари харбий қудратини
мустахкамлаш зарурлигини намойиш этди. 1949 йил 4 апрелда Европанинг
10 мамлакати (Бельгия,
Буюк Британия, Дания, Исландия, Италия,
Люксембург, Нидерландия, Норвегия, Португалия, Франция), АқШ ва Канада
Шимолий Атлантика шартномасига имзо чекди. Унда томонлар БМТ Устави
доирасида харакат қилиб, рақибдан биргаликда
мудофааланишга ахд
қилдилар ва бу мақсадни амалга ошириш учун Шимолий Атлантика
шартномаси ташкилоти (НАТО)ни ташкил этдилар. Ушбу шартномага
биноан Дуайт Эйзенхауэр қўмондонлигида бирлаштирилган қуролли кучлар
ташкил этилди.
Ўз навбатида Шарқий Европа мамлакатлари хам ўз иттифоқини
мустахкамлашда давом этдилар. 1949 йил 25 январда Болгария, Венгрия,
Польша, Руминия, СССР ва Чехословакия Европанинг парчаланиши
муносабати билан иқтисодий муаммоларни биргаликда хал қилиш учун
Иқтисодий ѐрдам кенгаши тузишини эълон қилди.
Февралда Кенгашга
Албания, кейинроқ - ГДР қўшилди. 1955 йилда бу мамлакатлар ўз харбий-
сиѐсий иттифоқи – Варшава Шартномаси Ташкилотини тузди.
1949 йил Германия парчаланган йил бўлди. Пул ислохоти амалга
оширилгач, ғарбий зоналарда шу уч зона негизида ташкил топиши лозим
бўлган давлатнинг конституцияси устида иш бошланди. 1949 йил майда
Германия Федератив Республикаси (ГФР) ташкил топди.
Октябрда
оккупациянинг шарқий зонасида Германия Демократик Республикаси (ГДР)
ташкил топди.
ГДР билан бир вақтда Хитой Халқ Республикаси (ХХР) эълон қилинди
– Гоминьдан хукумати билан урушда коммунистлар ғалаба қозонди.
Жахоннинг энг кўп ахоли яшайдиган мамлакати коммунистлар хукми остига
ўтиши АқШни саросимага солиб қўйди.
1950 йилда АқШ Корея яриморолидаги можарога аралашиб, ўз
қуролли кучларидан биринчи марта фойдаланишга мажбур бўлди. Урушдан
кейин Кореяни шимолдан СССР, жанубдан – АқШ босиб олди. Германиядаги
каби, иккита хукумат ташкил этилди. Совет-Америка муносабатларида
кескинлик кучайишига қараб, бу хукуматлар ўртасидаги рақобат кучайиб
борди. 1949 йилга келиб бу мамлакатларнинг қўшинлари Кореядан олиб
чиқиб кетилди, унинг иккала қисмида хам сайлов ўтказилди. 1950 йил 25
июнда Шимолий Корея қўшинлари 38 параллелдан ўтувчи демаркация
чизиғидан ўтиб, шитоб билан жанубга харакатлана бошлади. АқШ Шимолий
Корея харакатлари агрессия деб топилиши ва БМТ Жанубий Кореяга ѐрдам
бериш хақида қарор қабул қилишига эришди. БМТ байроғи
остида Корея
яриморолига бир неча давлатларнинг қўшинлари ташланди, бироқ уларнинг
59
аксариятини америкаликлар ташкил этарди. Корея уруши бошланди ва у
тарафларнинг навбатма-навбат муваффақияти билан 1953 йилгача давом
этди.
Шу тариқа СССР ва АқШнинг дунѐ миқѐсидаги рақобати юзага келди.
У қарийб 45 йил – 1947 йилдан 1991 йил декабргача, СССР парчалангунга
қадар давом этди. Бу давр мобайнида СССР ва АқШ ўртасидаги рақобат
урушга айланмади. Шу сабабли бу давр «совуқ уруш» деб номланди: иккала
томон «қайноқ уруш»га тайѐргарлик кўрди, бир-бирига душман деб қаради,
жахоннинг барча минтақаларида ва қуролнинг барча турларида рақобат
қилди, уларни жуда кўп миқдорда жамлади, бироқ
бирор марта хам бу
қуролларни бир-бирига қарши қўлламади.
«Совуқ уруш» бутун Ер куррасини қамраб олди. У жахонни икки
қисмга, икки харбий сиѐсий ва иқтисодий гурухга, икки ижтимоий-сиѐсий
тизимга ажратди. Дунѐ икки қутбли, «биполяр» кўриниш касб этди. Дунѐ
миқѐсидаги бу рақобатнинг ўзига хос мантиқи юзага келди: ким биз билан
бирга бўлмаса, у бизга қарши. Дунѐдаги барча воқеаларга шу рақобат нуқтаи
назаридан қарала бошланди.
Do'stlaringiz bilan baham: