Yakuniy Nazorat ishi. 313-17-guruh talabasi Ibrohim Ergashaliyev



Download 22,1 Kb.
bet3/4
Sana23.02.2022
Hajmi22,1 Kb.
#163984
1   2   3   4
Bog'liq
TTT yakuniy Nazorat Ergashaliyev

Кейинги боскичнинг вазифаси – қурилган математик моделни тадкик килишдир.
3. Тизим танланганда максадни белгилаш тизим танлашни энг яхши усули хисобланади. Бу жараён хама изланишларга хулоса булади, келажакдаги стандартларни белгилайди, бажариладиган ишларга йулланма беради, тизимни оптималлаштириш усулини танлайди. Карор қабул килишда мухитни белгилаш учун куйдагиларни билиш керак.

  1. Берилган максадлар учун бирор-бир белгиланган воситалар ёки шу берилган максадларни бирортасини танлаш.

  2. Карор кабул килишда хисобга олиниши керак булган турли координаталар сони ва улчами

  3. Хар бир координатани улчаш даражаси

  4. Эхтимолликлар урни

  5. Карор кабул килиш сони

  6. Карорда ишлатиладиган меьзонлар тури

Джон Дьюининг А, Б, В модели.
А модел.

вазият


Бу моделда масалани ечими излаётган индивид ноаник вазиятда булади. У ташки мухит билан узаро алокага киришилгандагина масалани аниклашни бошлайди. Сунгра масалани ечишга киришиб, янги фикр излаб топади. Сунгра бу фикрларни бахолаб чикади.
Б модел.




1. Карор кабул килиш. А)Максадларни танлаш Б) Алтернативларни танлаш
2. Масалани аниклаш.
3. Жараёнларни режалаштириш
4. Синтез ва анализ
Бу моделда вазият бошлангич шароитларни ишга тушуради. Бу вазиятни бутунлигича фактлари йигилади ва ёйиб урганилади. Мавжуд узгарувчилар ажратиб олинади ва бир-бири билан богланади. Фикрлар бир-бирига мос келмаганлиги сабаб синтез ва анализ килиш талаб этилади.


В модел.


1-максадни танлаш
2-изланишни бахолаш
3-тизимни анализи
4-солиштириш
5-тизимни синтези
6-максадни руёбга чикариш
4. Тизим тушунчаси жуда хам кенг тарқалган термин бўлиб, жуда хам кўп маънони англатади. Кўп холларда техника воситалари ва дастурлари йиғиндисига “ТИЗИМ” деб аталади. Тизим тушунчасига “ахборот” сўзини қўшсак у ҳолда “тизимнинг” яратилиш мақсади ва ишлаш принципи тушунилади. Ахборот тизими фойдаланувчиларга исталган мухитдаги ахборотларни сақлаш, қайта ишлаш, қидириш имконини яратади. Ахборот тизимлари қуйидаги ҳоссалар билан характерланади

  • ҳар қандай ахборот тизими, тизимни ташкил этишнинг умумий принципи асосида таҳлил қилинади ва бошқарилади

  • Ахборот тизими динамик кўринишга эга бўлиб, ривожланувчи тизим ҳисобланади

  • Ахборот тизимининг маҳсулоти ҳам ахборот ҳисобланади

  • Ахборот тизимини одам-компьютер тизими кўринишида тасаввур қилиш лозим


Download 22,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish