Xxi асрда биологиянинг ривожланиш истщ боллари ва улар да инновацияларнинг а амияти


-жадвал Кухистон ковраги генератив органлари зараркунандаларининг тур таркиби



Download 1,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/6
Sana25.02.2022
Hajmi1,14 Mb.
#272633
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
FERULA KUHISTANICA NING ВЕГЕТАТИВ ОРГАНЛАРИНИНГ

1-жадвал
Кухистон ковраги генератив органлари зараркунандаларининг тур таркиби
Туркум
Оила
Турнинг номи
Илдиз ва поя билан озикланувчи фитофаглар
Hemiptera
Pentatomidae
Carpocorispurpureipeimis (De Geer, 1773)
Tysanoptera
Thripidae
Tenothrips frici Uzel, 1895
Coleoptera
Scarabaeidae
Protaetia (Netocia)turkestanica (Kraatz, 1886)
Buprestidae
Anthaxia anatolica lucidiceps Gory 1841
Anthaxiaplavilschikovi Obenb. 1935
Cerambycidae
Plocaederus scapularis Fischer, 1821
Curculionidae
Cvphocleonus tigrinus (Panzer, 1789)
Mecaspis alternans (Herbst, 1795)
Lixus capiomonti Faust, 1883
Барг билан озикланувчи фитофаглар
Homoptera
Aphididae
Dvsaphis sp.
Hemiptera
Pentatomidae
Antheminia lunulata (Goeze, 1778)
Dolvcoris penicillatus Horvath, 1904
Dolvcoris varicornis montandoni Sienkiewicz, 1954
Miridae
Dicvphus orientalis Reuter, 1879
Orthops campestris (Linnaeus, 1758)
Tingitidae
Tingis cardui Linnaeus, 1758
Myodochidae
Lvgaeus equestris (Linnaeus, 1758)
Coreidae
Coreus sp.
Coleoptera
Crysomelidae
Ichvronota conicicollis Weise, 1890
Lepidoptera
Nymphalidae
Melitaea acareina Staudinger, 1886
Noctuidae
Autographa gamma (Linnaeus, 1758)
207


Ковракнинг илдизи ва пояси билан ярим каттикканотлилар. каттикканотлилар ва 
трипслар озикланади. Булар орасида каттикканотлилар сони ва зарар келтириш хажми 
жихатидан алохида ахамиятга эга. Коврак илдизи ва пояларига кунгизлардан энг куп 
зарарни узунбурунлар (Curculionidae) оиласи вакили Lixus capiomonti келтиради. Бу 
кунгизнинг личинкалари ковракнинг ёш поялари ичида, вояга етган кунгизлар эса 
гулпоя шираси ва гулкургон билан озикланади. Май-июнь ойларида турли нукталардан 
йигилган 40 туп усимлик поялари ёриб текширилганда, уларнинг 20% ушбу кунгиз 
личинкалари билан зарарлангани аникланди. Баъзи туп усимликларда 10-15 донагача 
личинкалар, гулпояларда эса, уртача 3-4 та узунбурун кунгизни топиш мумкин. 
^унгизларнинг учиши турли баландлик минтакаларида турлича муддатларда 
кузатилади. Масалан, Охаликсой ва Еттиуйлисойда (баландлик 1000-1300 м) майнинг 
биринчи декадасида, Саридукон довонида (2300-2600 м) майнинг охирги декадасида 
кузатилди.
Фитофаглар орасида муйловдорлар (Cerambycidae) оиласи вакили коврак 
муйловдори (Plocaedenis scapularis) нинг ахамияти хам анча каттадир. Бу кунгиз 
кухистон ковраги таркалган деярли барча тадкикот худудларида кайд килинди. 
Еттиуйлисойда бу кунгизлар об-хавога боглик холда апрелнинг охири ва майнинг 
бошларида учиб чикади. Саридукон довонида уларнинг учиши бироз кечрок июннинг 
бошларида кузатилади. Бу холат ушбу кунгиз ривожланишининг коврак вегетацияси 
билан тулик богликлигини курсатади. кунгизлар кушимча озика манбаи сифатида, 
асосан, коврак гулларини ейишади, лекин ковракдан ташкари бошка йирик гулли 
усимликлар, масалан, андизда хам озикланиши кузатилди. кушимча озикланишдан 
сунг, ургочи кунгизлар йирикрок ковракларнинг илдиз бугзидаги баргларига якка-якка 
килиб тухум куйишади. Тухумдан чиккан личинкалар барг бандини кемириб 
озикланади. Охаликсой, Еттиуйлисой ва Камонгаронсойда 10-15% коврак поялари 
муйловдор кунгиз личинкалари билан зарарланган, лекин битта усимликдаги 
личинкалар сони узунбурун личинкалари сонига нисбатан анча камлиги кайд этилди. 
Поя ва илдизга зарар етказадиган бошка фитофагларнинг сони ва етказадиган зарари 
сезиларли эмас.
Коврак фитофаглари комплексида барг истеъмол киладиган хашаротлар хам 
турларининг куплиги ва етказадиган зарарининг катталиги билан ажралиб туради. 
Жадвалда курсатилган баргхур фитофаглар орасида сурувчи зараркунандалар 
Hemiptera ва Homoptera туркумлари вакиллари булса, кемирувчи зараркунандалар 
Coleoptera ва Lepidoptera туркумлари вакилларидир. Homoptera туркумига кирувчи 
битта тур (Dysctphis sp.) аникланди, бу ширанинг бир нечта колониялари Сариктепасой, 
Камонгаронсой ва ^умбелсойда майнинг бошида кайд этилди. Умуман, бу 
фитофагнинг ахамияти жуда кам. Адабиётларда хам бу авлод вакилларининг коврак 
туркуми турларида учраши кайд этилган [10].
8 турдан иборат кандалаларни (Dolvcoris variocornis, D.penicillatus, Antheminia 
lunulata, Dicyphus orientalis, Orthrops campestris, Tingis carditis, Lvgaeus equestris, 
Coreus sp.) ковракда мартнинг охириданиюннинг охиригача учратиш мумкин. 
Фикримизча, буларнинг орасида Dolycoris variocornis нисбатанмухимрок ахамиятга эга. 
Бу тур купрок галладошлар билан трофик богланган булишига карамасданковракнинг 
баргларида 
хам 
озикланишини 
куп 
марта 
кузатилди. 
Коврак 
баргларида
208


тангачаканотлилартуркумига мансуб 2 та тур (Melitaea acareina ва Autographa gamma) 
озикланади.

Download 1,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish