Xorazm ma ’ mun akademiyasi axborotnomasi – /2020 Ўзбекистон республикаси фанлар



Download 4,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/524
Sana08.04.2022
Hajmi4,6 Mb.
#538111
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   524
 
УДК
 581.582.232/275.574.5.633 
КЎЛИҚУББОН
 
КЎЛИНИНГ
 
ЭКОЛОГИК
 
ҲОЛАТИ
 
ВА
 
АЛЬГОФЛОРАСИНИНГ
 
ТАКСОНОМИК
 
ТАҲЛИЛИ
 
М.П.
 
Юлдашева, б.ф.ф.д, PhD, Фарғона Давлат
 
Университет, Фарғона
 
М.Ф.
 
Бекчонова, ўқитувчи, Фарғона Давлат Университет, Фарғона
 
О.М.
 
Ғафурова
,
ўқитувчи, Фарғона Давлат Университет, Фарғона
 
Аннотация.
 
Мақолада, Фарғона водийсининг кўрки хисобланган Кўлиқуббон кўли сув ҳавзаси
 
алгофлораси
 
турлар таркибининг таксономик таҳлили баён этилган. Бунда сувўтларининг 15 туркум, 
11 оила, 8 тартиб, 6 синф бўйича 27 та тур ва тур хилларининг
 
учраши аниқланди ва бу 24 –
 
тур, 2 –
 
вариация, 1
 

 
формани ташкил қилди. Улардан Вacillariophyta (20 та) 
- 74,0
7 %, Сhlorophyta (6 та
) - 
22,23 % ва Сyanophyta (1та) 

3,7 % ни ташкил қилди.
 
Калит сўзлар: 
алгофлора, таксономия, муҳит, оқим, турлар ва турларнинг хилма
-
хиллиги, 
ўзгарувчанлик, шакл, кўрсаткич
 
Аннотация. 
В статье представлен таксономический анализ видового состава водорослевой 
флоры водораздела озера Куликуббон, являющегося красотой Ферганской долины. При этом 
встречаются водоросли 15 видов, 11 семейств, 8 отрядов, определено 27 видов и разновидностей 
водорослей 6 классов
: 24 - 
вида
, 2 - 
вариации
, 1 - 
формы. Из них 
Vacillariophyta 
(20) составляли 74,07%, 
Shlorophyta (6) - 
22,23% и 
Cyanophyta (1) - 3,7%. 
Ключевые слова: 
альгофлора, таксономия, среда обитание, течение, вид и разнообразие видов, 
вариация, форма, индикатор
 
Abstract. The article describes a taxonomic analysis of the species composition of the algae flora of the 
Kalikubbon Lake watershed, which is the beauty of the Fergana Valley. In this case, the occurrence of 15 
species, 11 families, 8 orders, 27 species and varieties of algae in 6 classes, and it was 24 - species, 2 - 
variation, 1 - form. Of these, Vacillariophyta (20) - 74.07%, Shlorophyta (6) - 22.23% and Cyanophyta (1) - 
3.7%. 
Key words:
 
algoflora, taxonomy, environment, flow, species and species diversity, variation, form, 
indicator 
Фарғона
водийсининг
кўрки
хисобланган
Шохимардон
қишлоғи

унда
жойлашган
Кўлиқуббон
ва
Яшил
(
Ойдинкўл

кўлларнинг
ноёб
табиати
барчани
ўзига
жалб
қилиб
келган
[1]. 
Илмий
тадқиқотнинг
объекти
сифатида
Помир

Олой
ва
Туркистон
тоғ
тизмаларидан
бошланувчи
умумий
узунлиги
112 
км
бўлган
Шохимардонсойнинг
альгофлораси
ўрганилди
[8]. 
У
тоғ
тизмалари
ён
бағирларидан
оқиб
тушадиган
бир
қанча
сой
ва
жилғаларнинг
бирлашувидан
ҳосил
бўлган

Бу
сой
ва
жилғалар
тоғ
жинсларини
чуқур
ўйиб
қояли
даралар
ҳосил
қилади

Шохимардонсой
ҳавзасида

та
кўллар
ўрганилди

юқорида
Кўксувнинг
юқорисида
жойлашган
Кўлиқуббон

ўрта
қисмида
Водил
пости
ёнида
жойлашган
кўл

Шохимардонсойнинг
охири
-
Жанубий
Фарғона
каналига
қуйилиш
атрофида
жойлашган
балиқчилик
кўли

Шулардан
Кўлиқуббон
кўли
альгофлорасининг
таксономик
таҳлилига
тўҳталиб
ўтамиз
[1-7]. 
Кўлиқуббон
кўли
Ҳамза
-
Обод
қишлоғининг
жанубида
(
Шоҳимардон
дарасида

денгиз
сатхидан
1700 
м
баландликда
жойлашган

атрофи
арчали
ўрмон

Шоҳимардонсой
дарё
ҳавзаларида
ўрганилган
Кўлқуббон
музликларда
жойлашган
ва
музларнинг
эришидан

унча
катта
бўлмаган
тоғларнинг
ўйилмасидан
кўл
келиб
чиққан

У
Кўксой
дараси

Ҳамза
-
Обод
қишлоғида
6-7 
км
жанубида
жойлашган

Ўпирилиб
тушган
жинслар

охактошдан
ташкил
топган
кўлнинг
узунлиги

км
дан
ошиқ

эни
200-600 
м
(
гача
), 
ўртача
чуқурлиги
бир
неча
см
дан
13,3 
м
гача

туби
балчиқли
бўлиб

эрта
баҳорда
қуриш
пайтида
ҳар
хил
катталикдаги
квадрат
плиткаларга
бўлинади

Кўлнинг
суви
кўк
рангда

тиниқлиги
1-
2
м
га
етади

Фақатгина
қорларнинг
эриш
пайтида
ва
кучли
ёмғир
кузатилгандан
кейин
сувлар
лойқаланиб

тиниқлиги
30-40 
см
пасайиб
кетади

Кучли
қор
эриши
даврида
кўл
сувга
тўлади

кузга
бориб
сув
кўпаяди
(
қўшилади
), 
куз
охирида
кўлга
бориб
қуйиладиган
дарё
кам
сувли
бўлиб
қолади



XORAZM MA

MUN AKADEMIYASI AXBOROTNOMASI 

12/2020
51
Қишда
кўлда
сувлар
камая
бошлайди
ва
фақат
энг
чуқур
жойида

атига
кўлнинг
10 % 
ташкил
қиладиган
сувлар
сақланади

Қишда
кўл
туби
мустахкам
муз
қопламлари
билан
қопланади

баҳорда
яна
сув
билан
аста
секин
тўлади
[1]. 
Кўлдан
оқиб
чиққан
сув
фильтирланиб
3-4 
жойларда
катта
бўлмаган
ариқчаларни
ҳосил
қилади

Уларни
қўшилишидан
Кўксой
дарёси
ҳосил
бўлади

Шунинг
учун
Кўксой
дарёси
пастроқда
тоза
ва
тиниқ

Кўлиқуббон
Кўксой
дарёси
сув
режимини
бошқаришда
муҳим
аҳамият
касб
этади
.
Альгологик
тадқиқотларимиз
натижасида
Кўлиқуббон
кўлида
сувўтларининг
27 
та
тур
ва
тур
хиллари
(24 
та
тур
, 2 
та
вариация
, 1 
та
форма

нинг
учраши
аниқланди

Сувўтлар
орасида
турлар
ва
тур
хилларининг
сони
жиҳатидан
B
acillario-phyta
(20 
та
), 
Chlorophyta
(6
та

ва
Cyanophyta
(1 
та

бўлимларининг
сувўтлари
учрайди
.
 
Кўлда
Bacillariophyta
бўлими
шу
бўлимдаги
умумий
тур
ва
тур
хиллари
сонининг
74,07% 
ини
ташкил
қилади
ва
сувўтларининг
асосий
қисми

Cyclotella comta (Ehr.) Kuetz., Fragilaria bicapitata 
A.Mayer., Synedra amphicephala Kuetz., S. ulna (Nitzsch) Ehr., Mastogloia Smithii Thw., Navicul 
cryptocephala var. perminuta Grun, N.k
о
lbei Poretzky et Anissimowa., N.incerta Grun., N.mutica Kuetz., N. 
natchikae Boye P., N
.
salinarum Grun., Cymbella austr
а
1ica 
А
.S., C.
с
istula (Hemp.) Grun., C.helvetica Kuetz., 
C.prostrate (Berkeley) Cl., C.skvortzowii Skabitsch., C.sinuate. f. ovata. Hust., Gomphonema constrictum var. 
minor Skv., Nitzschia palea (Kuetz.) W. Sm., N.parvula Lewis 
кабилар

Chlorophyta
бўлими
шу
бўлимдаги
умумий
тур
ва
тур
хиллари
сонини
22,23% 
ини
ташкил
қилади
ва
бу
сувўтлари
ичида
энг
кўп
тарқалган
тур
ва
тур
хилларидан
Pediastrum. muticum Kuetz.
,
 
Palmodictyon varium Lemm., Schizomeris leiblenii Kuetz., Enteromorpha intestinalis (L) Link
., 
Ое
dogonium 
nodulosum Wittr. Closterium nordstedtii (Delp) Chodat.
ва
бошқалар
учради
.

Cyanophyta
бўлим
шу
бўлимдаги
умумий
тур
ва
тур
хиллари
сонини
3,7% 
ини
ташкил
қилади
ва
сувўтларидан

Gloeocapsa decorticans (
А

В
r.) P. Richt

тури
кам
сонда
учради

Юқори
минтақада
жойлашган
кўлда
ҳароратининг
пастлиги
(1-7
0
С
), 
оқимнинг
йўқлиги

тиниқликни
юқорилиги
(1,5-2
м
), 
биоген
моддаларнинг
деярли
йўқлиги
ва
бошқа
омилларнинг
таъсири
тур
хиллари
бўйича
сувўтларнинг
кам
миқдорда
учрашига
сабаб
бўлади
.
Шунга
кўра

юқори
оқимдаги
сувўтларининг
турлари
таркибини
таксономик
таҳлил
қилиш
асосида
15 
туркум
, 11 
оила
, 8 
тартиб
, 6 
синф
бўйича
27 
та
тур
ва
тур
хиллари
аниқланди
.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
 
1. Музафаров 
A.M
. Флора водорослей водоемов Средней Азии. 
-
Ташкент: Изд
-
во Наука. 1965. 

580 с.
2.Музафаров 
A.M
., Эргашев А.Э., Халилов С. Определитель синезеленых водорослей Средней Азии. Кн. 
11. -
Ташкент: Фан, 1988 а. 

С. 406
-815. 
3. Определитель пресноводных водорослей СССР. Вып. 
I. 1951; II. 1953; III. 1954; IV. 1951; VI. 1954; VII. 
1955; VIII. 1959; X.(1) 1986; XI. 1982; XII.
4. Мошкова Н.О. Определитель пресноводных водорослей Украинской ССР. Вып.6. Улотриксовые и 
кладофоровые водоросли. –
Киев: Наукова думка, 197
9. 

500 с.
5. Эргашев А.Э. Определитель протокковых водорослей Средней Азии. Кн. 
I, II
. (Тетраспоровые–
Tetrosporales
и Хлорококковые–
Chlorococcales
). 

Ташкент: Фан, 1979 а, б. –
344 с; 384 с.
6.Ўзбекистон миллий энциклопедияси –
Тошкент, Давлат илмий нашриёти, 
X
. 2005. 110 бет. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


XORAZM MA

MUN AKADEMIYASI AXBOROTNOM
А
SI 

12/2020 
52
ИҚТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ

Download 4,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   524




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish