Xorazm ma ’ mun akademiyasi axborotnomasi – /2020 Ўзбекистон республикаси фанлар


он ” сўзи фурсат, дақиқа, пайт деган маъноларга эга бўлиб, анча кам ишлатилади.  “ Хасм”



Download 4,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet448/524
Sana08.04.2022
Hajmi4,6 Mb.
#538111
1   ...   444   445   446   447   448   449   450   451   ...   524
он
” сўзи фурсат, дақиқа, пайт деган маъноларга эга бўлиб, анча кам ишлатилади. 

Хасм”
сўзи мухолиф, душман, рақиб тушунчаларини ўзида мужассамлаштиради. Бу мисрада у кундуз 
кечанинг бир
-
бирини қувишини ифодалаш жараёнида уларни ўзаро мухолиф тарзида баҳолайди.
Шеър таркибида воқеани бадиий нутқ
орқали баён қилишда 
Арши
аъло
-
осмон юқориси, 
мажҳул чўққи
-
номаълум чўққи

кумуш ҳилол
-
нурли ой, 
ул
шаккок
-
бедин, 
занг қоя
-
ғуборли қоя, 
ўша шарора
-
аланга каби сўзларни қўллаб, афсонавий тасвирга монанд тил бирликларини истифода 
этади. 
Шоир қофия танлашда
тилнинг маъно қирраларига эътибор билан қарайди: 
“Мангу шундай турсин дедилар,
Шунга лойиқ бунинг 
бузғуни
.
Ва ҳар кеча чўқилаб чиқсин, 
Юрагини зулмат 
қузғуни
!”
Шеърдаги “бузмоқ”, “бузилмоқ” феълидан ясалган “
бузғун”
сўзи пастки мисрадаги “
қузғун”
сўзига фақат шаклдагина эмас,
балки маънода ҳам мос танланган. 
Шоир Прометейнинг маҳкумлигига ишора қилиб, шеърга чуқур фалсафий якун ясайди: 
Кўҳна гап бу! 
Лекин бугун ҳам 
Минглаб асл ўғлонлар бандда. 
Қалблар
ёнар! Ва қузғунлар ҳам 
Қилмайдилар
ўз ишин канда! 
Шеър ўзи яратилган давр моҳиятини тўла ифодалай олгани билан қимматлидир. 
Ҳар
бир ижодкор ўз асарларида ташбеҳлар кашф этишга интилади. Агарда бу кашф этилган 
ўхшатиш воситаси унинг ўз тафаккурига тегишли бўлиб, оригиналлик касб этса, улар ўқувчилар 
дилида абадий муҳрланиб қолади
.
Чунки “...бадиий нутқнинг ифодалилигини кучайтириш учун хусусий
-
муаллиф ўхшатишлари 
алоҳида аҳамиятга моликдир. Ижодкорнинг бевосита ўзи яратган, унинг ўткир кўзи, кўламли 
тасаввури ва бепоён тахайюли, зийрак кузатишлари маҳсули
сифатида юзага келган ва ўз ўрнида 
қўлланган ўхшатишлар бетакрор образларнинг гўзал ифодаларига айланади. Нутқда кучли поэтик 
мазмун касб этади [4].



Download 4,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   444   445   446   447   448   449   450   451   ...   524




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish