Xorazm ma ’ mun akademiyasi axborotnomasi – /2020 Ўзбекистон республикаси фанлар



Download 4,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet232/524
Sana08.04.2022
Hajmi4,6 Mb.
#538111
1   ...   228   229   230   231   232   233   234   235   ...   524
Объектлар ва услублар. 
Дала тажрибалари Хоразм вилоятининг суғориладиган ўтлоқи 
аллювиал тупроқлари шароитида, Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялари 
илмий текшириш институтининг Хоразм илмий тажриба станциясида 2009/10 ва 2010/11 йй. 
ўтказилди. Кузги буғдойнинг “Краснодарская
-
99” нави 250 кг/га меъёрда экилди. Минерал
ўғитлар 
N
0
P
0
K
0
, N
120
P
85
K
60
, N
180
P
125
K
90
ва N
240
P
170
K
120 
кг/га меъёрларда қўлланилди. Бўлинмаларни эни 5 м, 
2006год
2007год
2008год
Средний
Вариант после люцерны
38,2
38,3
40
38,8
Вариант после сорго
31
32,5
33,1
32,2
Вариант после маша
30,9
32,2
31,6
31,5
Вариант контроль
25,5
27,8
24,9
26,1
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
График
масса 1000 зерен за годы опыта. 


XORAZM MA

MUN AKADEMIYASI AXBOROTNOM
А
SI 

12/2020 
140
узунлиги 5 м, умумий майдон 25 м
2
ни ташкил этди. Фосфорли (оддий суперфосфат 10% P
2
O
5
) ва 
калийли (калий хлориди 51
-60% K
2
O) ўғитларнинг тўлиқ йиллик меъёри кузда, буғдой экишдан олдин 
ишлатилди.
Азотли ўғитлар (NH
4
NO
3

34% N) нинг йиллик меъёри учга бўлиниб қўлланилди: 20 
фоизи экишдан олдин; 40 фоиздан буғдойни бахорги тупланиш ва найчалаш даврларида. Кузги 
буғдойнинг асосий ўсув даврлари Фикес шкаласи бўйича кодланди
[9]. Минерал ўғитлар 
самарадорлигини аниқлашда вариантларни далада жойлаштиришда такрорлаш, блоклаш ва 
рендомлаш усулларидан фойдаланилди
[2]. 
Кузги буғдой ҳосил структураси вегетация даврининг охирида аниқланди. Бу иш тажрибанинг 
барча вариант ва такрорланишларида бажарилди. Кузги
буғдойда ҳар бир бўлинмадан 1 м
2
дан ўсимлик 
намуналари олинди. Олинган намуналар сояда қуритилгандан сўнг 1 м
2
дан чиққан бошоқли поялар 
умумий сони аниқланди. Ўнта ўсимликда: бўйи (поя+бошоқ), бошоқ узунлиги, бошоқ оғирлиги 
ўлчанди, бир бошоқдаги донлар
сони ҳисобланиб, 200
-
та дон оғирлиги ўлчанди. Термостатда 
қуритилган намуналарда 1 м
2
дан олинган поялар ва дон қобиғи оғирлиги, 200 та дон оғирлиги ўлчанди. 
Ушбу маълумотлардан фойдаланиб, дон ва сомон ҳосили, 1000
-
та дон оғирлиги каби кўрсаткичлар 
аниқланди.
Дон ҳосилининг сифат кўрсаткичлари (ялтироқлиги, оқсил ва
клейковина миқдорлари) 
учта қайтариқнинг барча вариантларида аниқланди (ТУ Уз 8
-115-97). 

Download 4,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   228   229   230   231   232   233   234   235   ...   524




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish