«Yangi O‘zbekistonda islohotlarni amalga oshirishda zamonaviy axborot-kommunikatsiya
texnologiyalaridan foydalanish» mavzusida Xalqaro ilmiy-amaliy konferentsiya
Andijon
27-29 oktabr 2021 yil
397
фаолиятининг ёмонлашиши, уйқуни бўзилиши каби салбий оқибатлар ҳам
тез-тез учрайди.
Соғлиққа салбий таъсир қиладиган омилларга электромагнит ва
электростатик майдонни, акустик шовқинларни, ҳаво ион таркибини
ўзгаришини, хона микроиқлими ўзгаришларини кўрсатиш мумкин [1].
Монитор экранидан таралаётган нурларга муттасил тикилиб ўтириш кўриш
қобилиятини ёмонлаштиради.
Компьютер билан боғлиқ ишга “оддий нарса” деб қараш алдамчи
тасаввур. Уларнинг одам соғлиғига зарарли экани аллақачондан бери
маълум. Буни ҳаммадан олдин дунёдаги энг компьютерлашган мамлакат –
АҚШда аниқлашган. АҚШ Меҳнат вазирлигининг маълумотларига кўра
“Компьютерлар билан ишлаганда тез-тез содир бўладиган шикастловчи
таъсирлар” деб аталган омилнинг ўзидан мамлакат ҳар йили 100 млд.
доллор йўқотар экан. Бунинг учун ишловчиларга бериладиган компенсация
пули жуда катта рақамлар билан ифодаланади, жабрланувчилар орасида эса
бир умрга ногирон бўлиб қоладиганлар учрайди [2].
Компьютерлар
билан
ишлайдиганлар
йўлиқадиган
асосий
касалликларни санаб чиқамиз. Компьютерлаштиришнинг биринчи
йилларидаёқ доимий олдида ўтирадиганларда “кўз чарчаши” дега ҳодиса
бўлиб туриши аён бўлган. Буни “компьютерли кўриш синдроми ”(CVS-
Comruter Vision Syndromo) деб атадилар. Унинг сабаблари кўп. Аввало
кўзнинг ўзи. У миллион-миллиион йиллар давомидаги эволюстияда
объектларни нурнинг қайтиши орқали кўриб келган (табиат манзаралари,
расмлар, матнлар ва б.), дисплей эса бутунлай бошқача кўринишда. Ундаги
тасвирлар табиатдаги объектлардан бошқача ўзининг ҳар бир нуқтасидан
нур чиқаради. Бу нуқталар липиллайди маълум частота билан нур чиқариб,
ўчиб туради. Компьютернинг рангли тасвирлари табиий рангларга
ўхшамайди (люминофорларнинг нурланиш объектлари кўз пардасининг
колбачаларидаги кўриш пигментларида ютилиши спектрларидан фарқ
қилади). Бироқ, кўзни чарчатадиган омил фақат экрандаги тасвирларнинг
хусусиятлари эмас. Компьютер олдида соатлаб ўтирган одамнинг кўзларида
бўшашиш фазаси бўлмайди, кўзлар зўриқади, ишлаш қобилияти пасаяди.
Айниқса, қоғозга ёзилган ахборотни компьютерга киритишда шундай
бўлади. Бунда кўз ўзи одатланган табиий ахборот-қоғоздаги ёзувга,
тугмаларга, экранга галма-галдан тикилади. Бу объектлар кўзлардан турли
масофаларда туради, турлича ёритилган бўлади.
Компьютерда ишлаганда бармоқлар ва кафтларни ишлатмасликнинг
иложи йўқ. Шу сабабдан, йиллар ўтиши билан қўл ҳаракатларини
бажарувчи пайлар, мушаклар яллиғланиши мумкин. Қадди-қоматни
нотўғри тутиб юриш, ўтириш кўп одамларга хос қусур, компьютер билан
ишловчиларга ҳам панд бериши мумкин. Масалан, умуртқага катта юк
тушиб, бўғин дисклари орасидаги суюқликни орқага сиқиб чиқаради,
қоматни ушлаб турадиган мушакларни ортиқча чўзиб юборади. Бундан
Do'stlaringiz bilan baham: |