Мева-сабзавотларни етиштириш, қайта ишлаш ва сотишнинг маркетинг стратегиясини ишлаб чиқиш 1



Download 4,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/325
Sana23.02.2022
Hajmi4,68 Mb.
#156114
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   325
Bog'liq
конференция охирги версия

 Ананас ўсимликдан кўчат тайёрлаш. Ананас ўсимлигидан кўчат 
иайёрлаш уч хил йўл билан амалга оширилади. 
Ўсимликни уруғдан кўпайтириш. Ananas соmоsus (L.) Merr. ўсимлигини 
ҳандакли иссиқхона ва иссиқхона уруғидан кўпайтирилганда пишиб етилган 
меваларидан майда катталиги 4 мм х 0,15 см ли сарғиш-малла рангли шакли ўроққа 
ўхшаш букилган уруғлар ажратиб олинади. Ажратилган уруғлар экиш олдидан ним 
пушти рангли калий перманганатли сувда ювилади ҳамда қуритилади [1,2,3]. 
Тупроққа экишда баргакли, торфли, қумли аралашмали тупроқ юзасига 4-5 см 


«Мева-сабзавотларни етиштириш, қайта ишлаш ва сотишнинг 
маркетинг стратегиясини ишлаб чиқиш»
 
39 
чуқурликда экилади. Экилгандан сўнг сув сепилади, усти ойна ёки полеэтилен 
билан ёпилади. Вақти-вақти билан сув сепиб турилади. Орадан 1-1,5 ой ўтгач бир 
биргли ўсимта ўсиб чиқади, аста-секин вақт ўтиши билан майсалар биринчи бир 
баргли пастки қисмидан барг розеткаси ҳосил бўлади. Бир йилдан сўнг, баландлиги 
7-11 см, 5-7 та баргдан иборат бўлган розетка ҳосил қилади. Илдизларнинг 
чуқурлиги 6-10 см гача етади. Улар сони 11-19 тани ташкил этди. 
Ўсимликни вегетатив кўпайтириш. Ўсимликни вегетатив кўпайтириш икки 
хил амалга оширилади.
а) ўсимликни розетка барги орқали кўпайтириш. Бу йўл бизнинг 
республикамизда ананасни етиштиришнинг асосий йўли ҳисобланади. Чунки 
мамлакатимизга ананас тижорат йўли ва миграцияланган аҳоли орқали фақат 
меваси олиб келинади. Бунинг учун пишиб етилган ананас мевасининг розеткага 
тўпланган баргларини мевадан оддий кесиш йўли орқали амалга оширилади. 
Бунинг учун меванинг розетка барг қисми томонидан 2 см пастидан ўткир пичоқ 
билан ўрта қисмига қиялатиб тўрт томонидан ҳам кесилади, кесаётганда барг 
ўрнига тегиб кетмаслик керак, йўқса илдиз чиқармайди[4,5]. Кесилган кесмани 
кўмир кулига ботирилади ва бир неча кунга бир оз қуритиш учун қўйилади (Агар 
қуритилмаса, чириб кетади) ҳамда розетка баргга вақти-вақти билан сув 
пуркагичда қуриб қолмаслик учун сув сепилиб турилади. Кесиб олинган кесмадан 
илдиз ортириш учун, сувга тегкизмай қўйилади. Кўчатлар қуёшдан йироқ, ёруғ 
жойга қўйилади, ҳаво ҳарорати 24-26
0
С ошмаслик керак. Ҳар куни ўсимтага сув 
пуркагичда сув пуркалиб турилади. 3-5 та илдиз ҳосил бўлгандан кейин ўсимлик, 
чириндили тупроққа экилди. Ўсимта ҳажми катталашгач озиқлантирилади.
Биринчи йил ўсимлик бўйи 12 см, барглар сони 6-7 та, узунлиги 10-35 см эни 
3-4 см ни ташкил этади. Биринчи йили чиқарган баргларининг чети текис бўлиб, 
учи сарғайиб қолади. Иккинчи йили ўсимликнинг бўйи, 30-35 см, барглар сони 15-
16 та, узунлиги 17-42 см, эни 4-6 смни ташкил этиб, чиқарган барглар сони чети 
майда тишчали бўлиб, учи ўтмас игна ҳосил қилади. Тўртинчи йили май ойининг 
бошида ўсимлик ўсиш нуқтасидан 10 см ли гул берувчи поя ҳосил қилади, 
узунлиги 35 см га етгач ундан 150 дан ортиқ гулни ўз ичига олувчи ажойиб манзара 
берувчи гул пояга айланди. Гуллари узунлиги 5 см, эни 2 см, спиралсимон оддий 
бошоқда ўрнашган. Тожибарглари 1,2 см, пушти-сиёҳрангда, косачабаргари охири 
тиконлашган. Гул 15-45 кун давомида гуллайди. Гуллаб бўлгач худди қуббани 
элатувчи мустаҳкам олтин рангли-сариқ мева ҳосил қилади. Мевалар 4,5-5 ойларда 
пишиб етилади. Меваларининг усти ари тўқиган катакчаларга ўхшайди. 
Меваларининг охири барг билан тугайди.
Кўп тожли розетка баргалардан кўпайтирилганда эса, юқорида келтирилган 
тавсиямиздек мевадан тож кесиб олинади, кесиб олинган жой кўмир кули билан 
ишлов берилади. Сўнг тождаги ҳар бир розетка барг ажратилади ва илдиз ортириш 


«Мева-сабзавотларни етиштириш, қайта ишлаш ва сотишнинг 

Download 4,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   325




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish