Ҳид билиш сезув нервлари бўлиб,сeзувчи тугуни ва ўзаги бўлмаганлиги сабабли уларни сохта бош мия нервлари



Download 216,39 Kb.
bet6/10
Sana12.04.2022
Hajmi216,39 Kb.
#547203
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
12 жуфт бош мия нерви

1. n.facialis юз нерви, ҳаракатлантирувчи нерв бўлиб, унинг ўзаги (nucleus motorius) кўприкнинг ретикуляр формациясида жойлашган.
2. n. intermedius – аралаш нерв бўлиб, парасимпатик ва сезувчи толаларига эга.
а) nucleus solivatorius superior – юқориги сўлак ажратувчи ўзак, парасимпатик секретор ўзак бўлиб хизмат қилади.
б) nucleus tractus solitarii – бирламчи йўл ўзаги, сезувчи таъм билиш ўзаги бўлиб, IX ва X жуфт бош мия нервлари билан умумий ҳисобланади.
Бош мия асосидан бу иккала нерв кўприк ва узунчоқ мия оливаси орасидан чиқиб, ички эшитув йўли (meatus acusticus internus) орқали чакка суягининг тошсимон қисми ичида жойлашган юз нерви канали (canalis facialis)га киради.
Каналда 3 қисм тафовут қилинади ва бу нервлар каналнинг барча эгриликларини такрорлайди: а) нервлар чакка суяги тошсимон қисми узунлигига кўндаланг горизонтал бориб, олдинга ва латерал томонга йўналади.
б) улар тўғри бурчак остида орқага қайтади, чакка суяги тошсимон қисмига нисбатан горизонтал йўналишади.
в) нервлар ноғора бўшлиғининг орқа девори соҳасида иккинчи марта қайтиб, вертикал йўналишга эга бўлади ва сўрғичсимон ғорнинг (antrum mastoideum) олдидан ўтиб кетади.
Оралиқ нерв юз нервидан фарқли равишда канални ичида қолади, юз нерви эса foramen stylomastoideum дан чиқиб жағ орқа соҳасига ўтади. Канал ичида юз нерви бор йўғи 1 та тармоқ - n.stapediusни беради (шу номли мускулга). Кейинчалик юз нерви қулоқ олди безида plexus parоtydeus (қулоқ олди чигали)ни ҳосил қилади. Бу чигалдан чиқадиган 5 та тармоқ йиғиндиси катта ғоз панжаси (pes anserinus major) дейилади.
1. nn.temporales - чакка нервлари, қулоқ супраси, пешона ва кўз атрофидаги мушакларни нерв билан таъминлайди.
2. nn.zygomatici – ёноқ нервлари, шу номли мимика мускулларини иннервациялайди.
3. nn.buccalеs - лунж нервлари, оғиз атрофидаги ва бурун мускулларини нерв билан таъминлайди.
4. nn. marginalis mandibulae - пастки жағ қирғоғи нерви, пастки лаб ва ияк мускулларини иннервациялайди.
5. nn. colli – бўйин нерви, бўйиннинг тери ости (m.platysma) мускулини нерв билан таъминлайди.
Шуни айтиб ўтиш керакки, юз нерви катта ғоз панжасини ҳосил қилишдан аввал, қуйидаги тармоқларни беради:
а) n. auricularis posterior - орқа қулоқ нерви, қулоқ ва энса мускулларини иннервациялайди.
б) n.stylohyoideus - бигизсимон-тилости нерви, шу номли мускулга боради.
в) n. digastricus - икки қоринчали нерв, икки қоринчали мускулнинг орқа қоринчасини иннервациялайди.

Download 216,39 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish