А хаётининг 8 куни В. 30 куни С. хаётининг 40 куни D. хаётининг биринчи кунлиги 2



Download 345,48 Kb.
bet32/76
Sana25.06.2022
Hajmi345,48 Kb.
#701945
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   76
Bog'liq
Hujjat

липидограмма

391. Ревматик иситмани даволашда қўлланилади:
А. НПВС,антибиотиклар

  1. гепарин,диуретиклар

  2. викасол,ранитидин

  3. аллахол,маалокс

392. Ўткир буйрак етишмовчилиги кечиш стадияларига кирмайди: А. терминал
В. олигоанурик
С. тикланиш
D. соғайиш
393. Ревматизм ташхисини куйишда қайси текширувлар қилинади:
А. ЭКГ, ревмопроба, умумий кон тахлили

  1. УТТ

  2. Зимницкий синамаси

  3. кон бактериал экмаси

394. Ревматик иситма билан оғриган беморларга қандай профилактика утказилади:
А. иккиламчи
В. бирламчи

  1. мавсумий

  2. утказилмайди

395. Ревматизм билан оғриган беморга касаллигини ўткир даврида тавсиянгиз: А. стационар даво

  1. амбулатор даво

  2. санатор-курорт даво

  3. диспансер назорат

396. Камқонликни 1-даражасида қонда гемоглобин миқдори қанча: А. 90-100г/л

  1. 80-100г/л

  2. 70-90г/л

  3. 85-105г/л

397. Соглом туғилган болаларга профилактик эмлаш муолажалари қилинади: А. миллий календарь бўйича

  1. кариндошлари розилиги бўйича

  2. мавсум бўйича

  3. инфекция чиққанда

398. Талвасада ишлатиладиган дори воситаси:
А натрий оксибутират

  1. ношпа

  2. кордиамин

  3. цефазолин

399. Оғриқ колдирувчи дори воситасига киради:
А. анальгин
B. супрастин
C кокарбоқсилаза
D. сибазон
400. Сурункали энтероколитни қиёсий таққослаш:
А. панкреотит

  1. бактериал дизентерия

  2. ўткир гастрит

  3. ўткир гепатит

401. Бола неча ойлигидан бошлаб бошини тутиши керак:
А. 2 ойлигидан

  1. 4 ойлигидан

  2. 8 ойлигидан

  3. 10 ойлигидан

402. Бола 1 ёшида тана вазни неча баробар ортади:
А. 3 баробар

  1. 2 баробар

  2. 2. 5 баробар

  3. 4 баробар

403. Болани бош айланаси туғилганда кўкрак айланасидан канча фарк килади:
А. 2смга

  1. 2смдан кам

  2. баробар булади

  3. 4см катта

404. 7 ёшли бола мактабга чиқиш олдидан қайси мутахассис кўригидан ўтади: А. хаммаси тўғри

  1. эндокринолог, хирург

  2. стоматолог,ЛОР.

  3. психоневролог,невропатолог, педиатр

405. Бронхиал астма классификация бўйича:
А. атопик ва ноатопик

  1. ўткир ва ярим ўткир

  2. бирламчи

  3. иккиламчи

406. Бронхиал астма енгил хуружини бартараф этишда қўлланилади: А. хаммаси тўғри

  1. сальбутамол

  2. тоза хаво

  3. натрий кромогликат

407. Бронхиал астма хуружи профилактикаси:
А. хаммаси тўғри

  1. хонада гилам бўлмаслиги

  2. китоблар ёпиқ шкафда сақланиши

  3. хонани тез-тез шамоллатиш

408. Бронхиал астма билан оғриган беморга мумкин:
А. карам

  1. лимон

  2. қулупнай

  3. кўзиқорин

409. Бронхиал астма хуружида бемор учун хос:
А. мажбурий холат

  1. чанқаш

  2. соч тўкилиши

  3. тери қуриши

410. Бронхиал астма касаллигини даволашда ишлатилади: А. интал

  1. трихопол

  2. тетрациклин

  3. интестопан

411. Зимнмцкий синамаси орқали аниқлаб бўлади:
A. кундузги ва кечки диурез нисбатини
В. кальцийурияни

  1. оксалурияни

  2. гематурияни

412. Камқонликни клиник белгилари: А. хаммаси тўғри
B тери қуруқ ва кипиклашган

  1. сочлар синувчанлиги

  2. кафти рангсиз

413. Темир танқислиги камконлиги даражалари:
А. енгил, ўрта, оғир
B. бошланғич ва авж олган C. бирламчи ва иккиламчи D. енгил ва огир.
414. Темир танқислиги камқонлиги профилактикасига киради: А. хаммаси тўғри

  1. қўшимча овқатни вактида бериш

  2. рахит профилактикаси

  3. табиий овқатлантириш

415. Хлороз қайси ёшда учрайди:
А. пубертат даврда

  1. чакалокларда

  2. 4-5ёшда

  3. 7ёшда

416. Она сутида оқсил, ёг, углеводларни нисбати:
А. 1:3:6

  1. 1:2:4

  2. 1:2:6 D. 1:7:8

417. Гипотрофияни 1-даражасида тана вазни дефицити:
А. 10-20%

  1. 5%гача

  2. ўзгармайди

  3. 5-10%

418. Она орқ сутида таркибида қайси органик модда кўп учрайди: А. тўйинмаган ёг кислота

  1. оқсил

  2. углевод

  3. витамин

419. Оғиз сутида шакар микдори:
А. 40-70

  1. 35-40

  2. 24-28 D. 30-40

420. Чала туғилганларга бирламчи патронаж ёрдами утказилади:
А. туғрукхонадан чиққач 1-3кундан ичида

  1. онаси чақирувига биноан

  2. 1 хафтадан кейин

  3. 10кундан кейин

421. Портал гипертензия белгиларига кирмайди:
А. асцит

  1. спленомегалия

  2. юзларида шиш

  3. гепатомегалия

422. Барча чала туғилганлар невропатолог кўригидан ўтиши шарт:
А. 1ойлигида

  1. хар хафта

  2. 1. 5 ойда

  3. 6 ойда

423. Сепсис касаллиги қайси болаларда кўп учрайди: А. чала туғилганларда

  1. сунъий овқатлантирилганларда

  2. зотилжам била оғриганларда

  3. бронхит билан оғриганларда

424. 5 ёшгача бўлган болаларда қандай антибиотиклар қўлланилмайди:
А. тетрациклинлар
В. пенициллинлар
С. аминогликозидлар
D. макролидлар
425. Сепсис касаллигида инфекция кириш дарвозаси биринчи навбатда: А. киндиги орқали

  1. қулоқ орқали

  2. тери орқали

  3. тўғри ичак орқали

426. Сепсис касаллигининг клиник кечиши бўлади:
А. яшин тезлигидаги, ўткир ва чўзилувчан

  1. ўткир ва яширин

  2. ўткир ва сурункали

  3. хар доим ўткир

427. Соғлом туғилган чақалоқ эмизишга биринчи марта қачон берилади: А. 1 соат ичида

  1. 4 соатдан кйин

  2. 1 соатдан кейин

  3. 1 суткадан кейин

428 Чақалоқ ҳаётининг биринчи кварталида 1 кг вазнга суткалик эхтиёж қанча килокалорияни ташкил қилади:
А. 120

  1. 115

  2. 110 D. 100

429. Биринчи қўшимча овқат бола ҳаётининг неча ойлигида берилади: А. 6 ойлигидан

  1. 3ойлигидан

  2. 8 ойлигидан

  3. 7 ойлигидан

430. Қўшимча овқат болага ёқмаганлик белгилари:
А. қорни дам, безовталик, дефекация камайиши

  1. тана вазни ўзгармайди, ҳарорат кўтарилиши

  2. соч тўкилиши, ичи келиши яхши

  3. семириш, пульс тезлашиши

431. Болага биринчи қўшимча овқат бўлиб нима хисобланади: А. сабзавотли пюре

  1. ёғсиз гўштли бульон

  2. сабзавотли шўрва

  3. сариёғ

432. Сунъий овқатлантиришга абсолют кўрсатма:
А. онада онкологик касалликлар

  1. боладаги бош мия касалликлари

  2. мастит

  3. онадаги гинекологик касалликлар

433. Сунъий аралашмалар неча турга бўлинади:
А. 3

  1. 4

  2. 5

  3. 2

434. Чақалоқларни овқатлантириш энг қулай :
А. фақат она сути билан

  1. биринчи кун фақат глюкоза

  2. сигир сути оз-оздан

  3. сунъий аралашмалар

435. Эмизишни кечиктирилишига кўрсатма:
А. кефалогематома

  1. онасида уткир кумли касаллик

  2. болада гипертермия

  3. вазн 2500дан кам

436. Кўкрак сути билан овқатлантиришда она томонидан абсолют қаршиликлар:
А. ОИТС/ВИЧ

  1. юрак касалликлари

  2. буйрак касалликлари

  3. руҳий касалликлар

437. Ўпкадаги қуруқ хирллашлар қайси касалликларга хос:
А. бронхит, бронхиал астма

  1. пневмония

  2. экссудатив плеврит

  3. ларингит

438. Ўпкадаги крепитация хириллашлари қайси касалликка хос: А. пневмония

  1. бронхит

  2. бронхиал астма

  3. ларингит

439. Стафилакокк сепсисга характерли:
А. кучли интоксикация

  1. гипертензия

  2. тошмалар

  3. гипотермия

440. Сепсис клиникаси:
А. септик ҳолат

  1. хансираш

  2. йўтал

  3. гипербилирибинения

441. Сепсисни клиник шакллари:
А. септицемик

  1. септикопиемик

  2. энцефалитик

  3. А ва В

Д. гипертоник
442. Септицемияга хос:
А. йирингли ўчоқлар бўлмайди

  1. харорат юкори

  2. бир неча йирингли ўчоқлар

  3. бактериемия йўқлиги

443. Септикопиемияга хос:
А. йирингли ўчоқлар

  1. гипотермия

  2. хансираш

  3. артрит

444. Асфиксия ўртача даражасида чақалоқнинг ҳолати :
А териси оқиш бўлади.

  1. инграб нафас олади

  2. физиологик рефлекслар чақирилмайди

  3. боланинг ахволи ўта оғир бўлади

445. Боланинг ахволи оғир асфиксияда :
А. физиологик рефлекслар чақирилмайди

  1. юрак тонлари бўғиқ, бир дақиқада 100 марта уради

  2. физиологик рефлекслар суст чақирилади

  3. боланинг ахволи ўртача оғир

446. Болаларда нима учун қайт қилиш кузатилади:
А. ҳаммаси тўғри

  1. ошқозон мушаклари бўш

  2. ошқозонни горизонтал жойлашуви

  3. ошқозон кардиал сфинктери бўш

447. Ўртача оғир асфиксияда бирламчи реанимация:


Download 345,48 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish