Vii – XIV асрда Моварауннахрда таълим-тарбия ва мактаб



Download 233,54 Kb.
bet3/5
Sana27.03.2022
Hajmi233,54 Kb.
#512357
1   2   3   4   5
Bog'liq
12.Таълим ва тарбия

Қуръони Каримда очик равшан баен этилган тавхид эътикоди гоясини бутун кудрати, махмуни, амалий мохияти ва куламини ан­глаб етиш ислом минтакаси энг илгор зие эгалари учун неча асрлик юмиш булди. Бу йулда минтакамизда камолат йулининг бир катор бос­кичлари босиб утилди. Уларнинг дастлабки бочкичи Сунна бочкичи

Ғазолий мантиқий тафуккур йулидан бориб:

1. Мулохазаларни оддий инсонларга тушинарли тарзда баен килишга мувоффак булди.

2. Марифатчиликка маълум даражада якун ясаб: бу боскичда алломалар эришаган ютукларни умумлаштирди ва оммалаштирди.

3. Тавхид мохиятини англаб етмок учун акл ва мантикнинг узи кифоя килмаслигини тан олиб, катъиян тасаввуф ирфони кадриятлари химоясига утди.

XII асрда туб узгаришлар бошланади. Имом Гоззолийнинг тугган укаси Абдулфутух Ахмад Гоззолий (?-1126 ) акаси изидан бормай, Суфийлик йулини ихтиер етди.

Суфийлик талимоти мусурмон мамлакатларида кенг таркалди. Суфийлик бутун Шарк маънавий хаетида комил инсон хакидаги гояларнинг шакилланишида мухим рул уйнайди.

Суфийлик назарясига кура, бутун олам худонинг мужасамланиши. Худо барча куринишдаги нарсаларда мавжуд, нарсалар эса удода мавжуд. Дуневий рух шаклида бутун оламга таркалган худо сингари ягонадир. Инсон анашу рухнинг бир кисми, эртами кечми у билан кушилади.

Суфийлар инсон маънавий-рухий комилликка эришиш йулида турт боскични утиш керак:

1. Шарият- диний маросимлар, шариат акидалари, такваларни айнан, изчил бажариш, чунки, шариат - конун булиб, бу конун вужудни ва калбни тарбиялайди.

2. Тарикат - нафсни тийиш, хушнудлик, хилват, тарикат - фано,узидан кечиш, куклгилни поклаб, рухни нурлантирувчи фаолият шакли. Маънавий мухаббатни чукурлаштириб худони уйлаш.

3. Маърифат - хамма нарсани, борликни асоси худо эканлигини англаш, унинг мохиятини билиш.Бунда одам учун барча кибри-хаво, манманлик, шон-шухрат бемани булиб куринади. Шунда у ориф, яъни билимли худони таниган булади.

4. Хакикат - бунда суфийлик худонинг даргохига эришади, васлига восил булади, у билан бирлашади, вахдат (таваххуд) ташкил этади,шу билан инсон фоний, яъни "анал-хак" була олади.


Download 233,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish