Vii – XIV асрда Моварауннахрда таълим-тарбия ва мактаб


Аллохга итоат килган ва Аллох юборган пайгамбарларга эргаш­ган киши мусулмон дейилади



Download 233,54 Kb.
bet2/5
Sana27.03.2022
Hajmi233,54 Kb.
#512357
1   2   3   4   5
Bog'liq
12.Таълим ва тарбия

Аллохга итоат килган ва Аллох юборган пайгамбарларга эргаш­ган киши мусулмон дейилади.

Ислом динининг асосчиси ва таргиботчиси Мухаммад Ибн Абдул­лох 570 йилда Маккада Курайшкабиласига мансуб Хошимийлар хонодо­нида тугилди.

609-610 йилларда Пайгамбаримиз Мухаммад Алайхсалом якка ху­дога эътикод килиш гоясини таргиб эта бошладилар. 632 йида Мухам­мад Алайхсалом Маккага Хаж килдилар. 632 йилда Мадинада вафот топдилар.

Мухаммад Алайхсаломдан кейин давлатни халифалар бошкардилар. Гарб ва Шарк такикотчилари "Куръон" ни жахон маъданиятининг энг нодир асарларидан деб хисоблайдилар.

"Куръон" Кироат маъносини англатади. 114 сурадан иборат. У кишиларни тинчликка, Биродарликка, тинч-тотув яшашга, эзгуликка ундайди. У катта ахлокий ахамиятга эга.

Тасаввуф педагогикаси ва унинг номаендалари.

Тавхид-яратувчининг ягоналиги ва барча мавжудот манбои эканлиги гояси исломда узининг энг олий даражасига кутарилган. Тавхид гоясини хар томонлама тушиниб етиш учун инсоният бир неча асрлар изланди.

Пайгамбаримиз умрининг охирига бориб араб дунесида "умма" гояси голибликни кулга киритди, араблар кабилачиликдан ягона миллат даражасига кутарила бошлади.

Ислом калабичилик хурофатларига узул-кесил бархам бериб, уруг жамоаси, ягона аждодга бориб такалувчи ирсий биродарлик урнига тавхид эътикоди асосидаги инсонни биродарлик жамояси "умма" тушунчасининг киритмак булди.

Бу жараен илк халифалик даврида нихоясига етди. Ягона араб давлати шаклланди. Энди кушни мамлакатларга жихот бошланди.

Муаммони ечими:

VIII асрнинг икиинчи ярими - IX аср бошларидан - араб, форс ва туркий эллатлар диний бирлиги таъминланди. Ислом динининг ну­фузи ортди. Ушбу минтакада маънавият ва маърифат XIII аср бошла­ригача шиддат билан ривожланди. Мугил боскини бир муддат маъда­ний тараккиетни оркага тошламокчи булса, XVI асргача минтакавий тараккиет давом етди. Аммо XVI аср бошларида юз берган катта сие­сий узгаришлар натижасида буткил узгача холат юзага келди. Кичик Осиеда Усмонийлар, Эронда Сафавийлар, Муварауннахр ва Хуросонда Шайбонийлар, Афгонистон ва Шимолий Хиндистонда Бобурийлар сулола­си бир неча юз йилга мустахкам урнашиб, ахлит ислом мананий мин­такаси урнига алохида давлатлар худудида миллий маданий узига хослик шакл ола бошлади, аста секин минтакавий умумийликдан кура миллий узига хосликлар куввати ошиб борди.


Download 233,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish