Вазирлиги


ЗИЛЗИЛА КУЧИНИ ЋИСОБЛАШ ВА СЕЙСМИК КАРТАЛАР



Download 1,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/50
Sana23.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#139185
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   50
Bog'liq
muhandislik geologiyasi

 
2.ЗИЛЗИЛА КУЧИНИ ЋИСОБЛАШ ВА СЕЙСМИК КАРТАЛАР 
ТУЗИШ. 
Зилзила кучини ћисоблаш учун 12 балли шкала ќабул ќилинган,Ћар бир 
балл маълум бир сейсмик тезланишга эга яъни сейсмик тезланишнинг катта 
кичиклигига ќараб зилзила кучи билан аниќланади. 
Сейсмик тезланиш “

”(ммѓсек
2
)ќуйидаги формула орќали ћисобланади

ќ4

2

ѓ 

2
Бу ерда 

-тебраниш амплитудаси ,Т-тебраниш даври. 
Сейсмик тезланишнинг ќиймати жадвалдаги(9 жадвал) миќдорга 
таќќосланиб зилзиланинг кучи балл билан аниќланади. 
Сейсмик тезланишнинг ќиймати сейсмограф ёрдамида ўлчанади. 
Сейсмик тезланишнинг ќоѓозда акс этган эпюри сейсмограмма деб аталади. 
Зилзиланинг кучини ћисобга олиш туфайли жойнинг сейсмик картаси 
тузилади. Бу картада территориялар зилзиланинг кучига ќараб районларга 
ажратилади. Собиќ мамлакат территоряси учун биринчи марта Г.П. Горшков 
1936 йилда сейсмик карта тузган. 1952 ва 1957 йилларда картага ќўшимчалар 
киритилган.
Картада жойларнинг геологик тузилиши ва тектоник шароити тула 
ћисобга олинган. Шуни ћам айтиб ўтиш керакки, бу картада кўрсатилган балл, 
усти ќалин гилтупроќ билан ќопланган, ер ости сувлари ўн метрдан паст бўлган 
текислик жойларига мўлжалланган. Шунинг учун бирор районнинг сейсмик 
картаси тузилганда ўша районнинг геологик тузилиши тоѓ жинси зичлиги, 
намлиги ћисобга олиниб бу баллга ќўшимча киритилади. Ќандай ћолда карта 


97 
кўрсатилган баллга ќўшимча киритиш 10 жадвалда курсатилган. Ќўшимчанинг 
ќиймати гранит ќатламининг ќандай чуќурликда ётишига боѓлик. Агар бу 
ќатлам ер юзига чиќиб ётган бўлса, ќўшимча нольга тенг. Ќўшимчалар назарда 
тутилиб, бирор район ёки участка учун тузилган сейсмик карта микросейсмик 
карта деб аталади. 
Микросейсмик картани тузишда ћам ер ости сувларининг ќандай 
чуќурликда ётиши ћисобга олинади. Масалан, ер ости суви 2-3 м чуќурликда 
бўлса умумий балга 1 балл, агарда 3-10 м чуќурликда бўлса 0,5 балл ќўшилади. 
Тектоник тузилиши мураккаб ва рельефи кучли шаклланган жойларнинг 
микросейсмик картасини тузишда ћам шу районнинг умумий зилзила балига 1-
2 балл ќўшилади. Масалан, норматив сейсмик картада бу жойнинг бали 6 деб 
кўрсатилган, бўлса, участканинг микросейсмик картасини тузишда 7-8 балл деб 
олинади. 
Зилзила кучини аниќлаш жадвали
9-жадвал 
Балл 
Зилзиланинг номи 
Сейсмик 
тезлик 
ммѓсек 
Ер юзида бўладиган ўзгаришлар 

Сезилмайдиган 
2,5 
Микросейсмик 
тебранишлар, 
фаќат 
сейсмографларгина сезади 

Жуда кучсиз 
2,5-5 
Билинар билинмас зилзила, жуда сезгир 
одамларгина сезади 

Кучсиз 
5,1-10 
Билинар билинмас зилзила, тинч турган 
кишиларгина сезади 

Кулчироќ 
11-25 
Ўртача зилзила, юриб кетаётган одамлар 
ћам сезади. 

Анчагина кучли 
26-50 
Ўхлаб ётган кишилар уйѓониб кетади 

Кучли 
51-100 
Иморатлар бир оз зарарланади 

Жуда кучли 
101-200 
Деворлар ёрилади, ћайкаллар ќийшаяди 
Вайронгарчилик 
келтирадиган 
251-500 
Томдаги мўрилар, кўчадаги ћайкаллар 
ќулаб тушади. Дераза ойналари синади 

Харобалик 
келтирадиган 

Фалокатли 
500-1000 
Уйлар ќулай бошлайди 
10 
Ћалокатли 
1000-2000 
Кўпчилик иморатлар вайрон бўлади 
11 
2500-5000 
Ер юзида катта ёруќлар пайдо бўлади, 
камдан кам бузилмаган иморат ќолади. 
12 
Катта 
ћалокат, 
фалокат 
келтирадиган 
>5000 
Ћамаёќ бузилиб, иморатлар бузилиб 
бутунлай вайрон бўлиб кетади. 
10 жадвал 
Тоѓ жинсларининг номи 
Баллга 
Тоѓ жинсларининг 
Баллга 


98 
ќўшиладиган 
ќўшимча 
номи 
ќўшиладиган 
ќўшимча 
Гранит 

Майда ва чангли ќум 
1,4-1,8 
Оћактош, 
сланец, 
гнейс 
(зичлашган) 
0,2-0,4 
Гилли 
1,2-1,6 
Зичлашган ќумтош 
0,5-0,8 
Кумоќ 
1,3-1,7 
Оћактош сланец, ќумтош 
(зичлашган) 
0,7-1,1 
Ќумлоќ 
ѓоваклилик 
коэффициент бўлган 
ќумоќ 
1,4-1,8 
1,7-2,1 
Гипс 
0,6-0,8 
ѓоваќлик 
коэффициент 
0,7 
кичик бўлган ќумлоќ 
1,7-2,1 
Мэргель 
0,7-1,0 
Сувга туйинган т.ж. 
2,3-2,6 
Цементлашган
1,0-1,2 
Тупроќ 
2,6-3,0 
Ўткир учли ва яссилашган 
шаѓал тош 
0,9-1,3 
Шагалтош 
аралаш 
т.ж. 
1,6-2,0 
Кристалланган жинсларнинг 
майдаланишидан 
ћосил 
бўлган ќум шаѓал 
1,0-1,3 
Сувга 
туйинган 
ќумоќ ва ќумлоќ. 
2,4-2,8 
Йирик зарра ва майда тош 
ќум 
1,2-1,4 
Ўта зарарли ќум 
1,3-1,6 
Сувга туйинган тупроќ 
Сувга 
тўйинган 
тупрок ва кўтармалар 
3,8-3,9 

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish