Вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги


Ерни шудгорламай деxқончилик қилишнинг асосий афзалликлари қуйидагилардан иборат



Download 8,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet264/308
Sana25.02.2022
Hajmi8,21 Mb.
#283922
1   ...   260   261   262   263   264   265   266   267   ...   308
Bog'liq
1kitob

Ерни шудгорламай деxқончилик қилишнинг асосий афзалликлари қуйидагилардан иборат: 
332


Биринчидан - тупроқ xосилдорлигини қайта тиклаш имконини беради. Яъни, ерни 
шудгорламай деxқончилик қилишнинг барча усуллари тупроқнинг биологик фаоллиги ошишига 
ёрдам кўрсатади. Йиғиштириб олинмаган ўсимлик қолдиқлари микроорганизмлар учун озуқ 
ҳисобланади, улар бу қолдиқларни чириндига айлантириб беради. Сомоннинг ҳар тоннаси 170-180 кг, 
айни чоқда бир тонна гўнг, бор-йўғи, 65-75 кг чиринди беради холос. Тупроқдаги органик моддалар 
таркибини кўпайтириш қишлоқ хўжалик экинлари xосилдорлиги ошишига сабаб бўлади. 
Иккинчидан – тупроқдаги намликни сақлаш мумкинлиги аниқланган. Ерни шудгорламай 
деxқончилик қилишнинг асосий усулларидан бири анғиз ва ўсимлик қолдиқларини сақлаш, ундан 
ҳам яхшироғи, тупроқ юзасида йиғиб олинмаган экин қолдиқларидан қоплама яратишдир. Қурғоқчил 
минтақаларда қоплама яратиш сувнинг тупроқ юзасидан буғланишини камайтиради, бинобарин, 
йиғилган намликни сақлайди ва бутун вегетация давомида ўсимликларга ўша намликдан тежаб 
фойдаланиш имконини беради, ерни суғориш эxтиёжини камайтиради – бу сув кам бўлган йилларда 
муҳим аҳамиятга эга.
Учинчидан – тузнинг мавсумий йиғилишини камайтириш – йиғиштириб олинмаган ўсимлик 
қолдиқлари буғланишни пасайтиради ва ўсимлик қопламаси бўлмаган жой билан солиштирганда 
мавсумий туз йиғилишини 1,6-4 марта камайтиради. Ўсимлик қолдиқлари ва шўрланишнинг 
камайиши ҳам ер шўрини ювиш учун ишлатиладиган сув сарфини камайтириш имконини беради.
Барча экинларни ҳам ерга ишлов бермасдан етиштириб бўлмайди. Тадқиқотларимиз кўрсатишича, 
ишлов бермасдан экишга буғдой, жавдар, тритикале, маккажўхори, соя, мош, кунжут ва бошқа 
экинлар жуда яроқлидир – улар бундай усулни қўллашнинг дастлабки йилларида ҳам ишлов 
берилмай экилганда яхши ўсиши мумкин.

Download 8,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   260   261   262   263   264   265   266   267   ...   308




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish