Вазирлиги



Download 11,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/66
Sana25.02.2022
Hajmi11,22 Mb.
#295582
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   66
Bog'liq
matematik kartografiya

Кўп қиррали проекциялар 
Ўзгаришларни камайтириш мақсадида шар ёки эллипсонднинг юзаси 
меридианлар ва паралеллар билан трапецияларга бўлинади. Ҳар бир трапеция 
яссиликка лойиҳаланади. Агар бундай харита варақларини ораларида ҳеч бир 
узилишсиз уласак, кўп қирра ҳосил бўлади. Трапецияларнинг ўлчами қанчалик 


114 
кичик бўлса, кўп қирранинг қирралари шунчалик кўп бўлади. Дунё кўп варақли 
харитада тасвирланади. Ҳар бир варақнинг проекцияси ўз параметрларига эга. 
1:1000 000 масштабли кўп варақли Халқаро дунё харитаси бунга мисол бў ла 
олади. Ҳар бир лист иккита меридиан ва иккита параллеллар билан чеклашган. 
Варақнинг кенглик бўйича чўзилиши 4 ни, узунлиги бўйича эса -6 ни ташкил 
этади; 60 дан 70 гача кенгликда варақлар иккитага 76 дан ошса 4га кўпаяди.
Бир камчиликка эга- текисликда варақлар проекция узилишсиз рамкалар 
бўйича йиғилмайди. Агар стол устида харита варақларининг 4 та ёки 9 тасини 
паралеллар ва меридианлар бўйича бирлаштирмоқчи бўлсак, бу варақлар 
туташмаслиги мумкин.
Уларнинг ўртасида албатта узилишлар 
ҳосил бўлади (59-расм). 
Кўп қирранинг трапецияни қанчалик 
кўп бўлса, узилишлар ҳам кўп бўлади. 
59-расм. Кўпқиррали проекция
схемаси 
 
Анаморфланган макон проекцияси 
 
Турли тасаввурларга кўра, хаританинг турли кисмларидаги масштаб унинг 
асосий масштабидан фарқ қилувчи сифатида танланиши мумкин. Географик 
объектларни ёки уларнинг қисмини турли масштабларда тасвирланиши шунга 
олиб келиши мумкинки, харитада хақиқий макон қайта янгилашган, 
анаморфланган қуринишда тасвирланган бўлиши мумкин.
Бундай проекциялар анаморфланган маконни тасвирлайди. 


115 
Анаморфланган макон проекцияси-
реал маконни деформациялаб 
тасвирловчи проекциядир, бунда тасвирлаш масштаби ё заруриятга қараб, ё 
картографияланишга қараб трансформацияланади. Алоҳида участкалар (аҳоли 
пунктлари, рельеф, ороллар, минтақалар) йириқроқ масштабда тасвирланган 
хариталар бунга оддий мисол бўла олади. 

Download 11,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish