Вазирлиги


Фьючерс тушунчаси ва унинг хусусиятлари



Download 2 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/69
Sana25.02.2022
Hajmi2 Mb.
#279315
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   69
Bog'liq
53d873ba934a9

2.3. Фьючерс тушунчаси ва унинг хусусиятлари. 
 
Узбекистон Республикасининг амалдаги конунчилигига асосан фьючерс – кимматли 
когоз (шартнома) булиб, муайян кимматли когозлар ва бошка молиявий воситаларни ёки 
товарларни шартномаларда белгилаб куйилган нархда белгиланган келгуси санада харид 
килиш ёки сотишдан иборат мажбуриятни сузсиз тасдиклайди. 
Фьючерс шартномаси бўйича базис активининг эмитентнинг аввал муомалага чикарилган 
кимматли когозлари ва аввал муомалага чикарилган учинчи шахснинг кимматли когозлари 
ташкил этиши мумкин. Амалдаги конунчиликка асосан фьючерснинг базис активи булиб 
эмитентнинг узлик бирламчи муомалага чикарилган кимматли когозлар ташкил этишига йул 
куйилмайди. 
Фьючерс шартномасининг асосий хусусияти шундаки унда бахонинг аниклиги ва 
шартнома бажарилишининг мажбурийлигидир. Фьючерсга асосан базис активидаги 
кимматли когозлар дархол кулдан-кулга берилмайди, балки катъий белгиланган муддатда 
етказилиши зарур. Фьючерс шартномаси ёрдамида фонд кимматликларини келажакда олиш 
ёки етказиб бериш мажбурияти конун асосида расмийлаштирилади. Фьючерснинг узига хос 
хусусияти шундан иборатки, шартнома имзоланаётган вактда шартномадаги базис активдаги 
кимматли когозлар унинг сотувчисида умуман булмаслиги хам мумкин. 
Фьючерс шартномаси куйидаги мажбурий реквизитларга эга булиши лозим: 
1. “Фьючерс” деб номланиши
2. Давлат органидан руйхатдан утганлигини тасдиқловчи хужжат ва тартиб раками; 
3. “Фьючерс” имзоланган сана; 
4. “Фьючерс”нинг тури (сотиб олиш ёки сотиш учун); 
5. “Фьючерс эмитентининг” номланиши, юридик манзили ва банки реквизитлари; 


19 
6. Эмитентнинг шартномадаги базис активни сотиб олиш ёки сотиш тугрисидаги расмий 
мажбурияти; 
7. Фьючерснинг амалга оширилиш санаси; 
8. Базис активнинг хусусиятлари; 
9. Фьючерс эмитентининг имзоси ва мухри. 
Фьючерснинг опцион билан ухшашлик томони шундаки, иккала шартнома асосида 
келажакда фонд кийматларини харид этиш ёки сотиш имконияти мавжуд. Фьючерснинг 
опциондан фарки куйидагилардан иборат: 
1. 
Фьючерс олди-сотди битими эмас, балки у фонд кийматларини етказиб бериш 
тугрисидаги катъий мажбуриятдир; 
2. 
Фьючерс шартномадаги муддат келганда хисоб-китобларни катъий тартибда амалга 
ошириш тугрисидаги мажбуриятдир; 
3. 
Фьючерс буйича хавф хатар риск юкори даражададир, чунки опциондан фаркли 
равишда фьючерс эгаси салбий вазиятда нафакат мукофот суммасини, балки ундан купрок 
суммани йукотиши мумкин. 
Фьючерс шартномасидаги шартлар биржа аукционидаги кимматли когозларга талаб ва 
таклифни чукур урганган холда тузилади. Фьючерс битимидаги хисоб-китоблар эса фонд 
биржасидаги хисоб-клиринг палатаси оркали амалга оширилади. Бунинг учун хисоб-клиринг 
палатасида фьючерс шартномаст иштирокчиларининг (сотувчи ва олувчи) махсус хисоб 
ракамлар очилади.
Фьючерс шартномаси шартларини амалга ошириш механизмини куриб чикамиз. Шуни 
таъкидлаш лозимки, фьючерс шартномасида базис активдаги акциялар курсини пасайиши 
хисобига манфаат юзага келади. Одатда фьючерс шартномасида кимматли когозлар 
таъминланмаган холда сотилади, яъни бу кимматли когозлар сотувчининг мулки булмаслиги 
хам мумкин. Фьючерс шартномасига асосан сотувчи брокердан маълум микдордаги 
акцияларни сотиб олади. Лекин сотиб олинган пакет акциясининг факат 60 фоизинигина 
тулайди, колган 40 фозини эса брокердан жорий нархда карзга олади. Инвестор сотиб 
олинган пакет акцияни тулик сотади. Фьючерс шартномасига асосан инвестор брокерга 
белгиланган муддатда келишилган кимматли когозларни етказиб бериши лозим. Ушбу 
холатда инвестор базис активдаги акциянинг нархини тушишидан манфаатдор, чунки муддат 
келганда у карзга олинган акцияларни арзон нархда олади ва брокерга шарномада эски 
юкори нархда етказиб беради. Натижада инвестор кушимча даромад олиши мумкин. Лекин 
олинган акцияларнинг нархи ошиб кетса, инвестор акцияларни юкори нархда харид этиб, 
уни брокерга шартномадаги эски нархда етказиб беришга мажбур. Натижада инвестор катта 
зарар куриши мумкин. Шунинг учун фьючерс шартномасини тузувчи шахслар фонд 
бозорини, унинг хозирги ва келажакдаги холатини хамда нарх-наво кандай булишини чукур 
ўрганиши ва унинг билиши лозим булади. 

Download 2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish