Вазирлиги


Опцион, унинг тушунчаси ва унинг турлари



Download 2 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/69
Sana25.02.2022
Hajmi2 Mb.
#279315
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   69
Bog'liq
53d873ba934a9

2.2. Опцион, унинг тушунчаси ва унинг турлари
Опцион (немисча “option” сузидан олинган) – шартнома булиб, унинг эгасига 
кимматли когозларни ёки товарларни битимда кайд этилган нархда белгиланган муддатда 
харид килиш хукукини беради. 
Опционнинг хусусияти шундаки, унинг эгаси кимматли когознинг узини эмас балки 
уни сотиб олиш ёки сотиш хукукини опцион мукофоти эвазига сотиб олади. Шуни 
таъкидлаш лозимки, опцион эгаси вазиятга караб опцион юзасидан сотиб олиш ёки сотиш 
хукукидан фойдаланиш ёки ундан воз кечиши мумкин. 
Опцион шартномасида икки томон иштирок этади – биринчи томон опционни сотиб 
олувчи (сакловчи), яъни маълум микдордаги кимматли когозларни сотиб олиш ёки сотиш 
хукукини харид этувчи ва икинчи томон – опционни сотувчи, яъни шартномада курсатилган 
маълум микдордаги кимматли когозларни сотиб олиш ёки сотиш мажбуриятини олувчи шахс 
иштирок этади. 
Халкаро амалиётда барча опционлар икки турга булинади: 
1. Сотиб олиш учун опцион (харидор опциони) “ колл” опцион (call); 
2. Сотиш учун опцион (сотувчи опциони) “пут” опцион (put). 
Сотиб олиш учун опцион уни эгасига келажакда келишилган шарт ва мукофот эвазига 
базис активини сотиб олиш хукукини беради. 
Сотиш учун опцион эса уни эгасига келажакда келишилган шарт ва мукофот эвазига 
базис активини сотиш хукукини беради. 
Опционларни амалга ошириш муддати буйича икки турга булинади: 
1. “Европа опциони” – ушбу шартномада келишилган опцион шартлари фақатгина унда 
курсатилган муддатда амалга оширилади. 
2. “Америка опциони” – ушбу шартномада келишилган шартлари опцион эгаси хохлаган 
муддатда амалга ошириши мумкин. 
Опцион буйича мукофот – бу опционни харид этиб олаётган шахс томонидан уни 
сотаётган шахсга опцион сертификатини имзолагани учун бериладиган баходир. 
Опционнинг ички киймати – бу опцион эгасига опцион шартномаси амалга ошганда 
оладиган даромадидир. Унинг микдори эса базис активининг жорий бахоси ва опцион амалга 
ошгандаги ижро бахоси уртасидаги фаркдан иборат. 
Опционнинг ташки киймати – опционнинг ички киймати ва мукофот уртасидаги фаркдан 
иборат. Бу киймат микдори шартноманинг уддатлилиги, курснинг баркарорлиги ва фоиз 
ставкаларининг динамикасига тугридан-тугри боглик. 
Опцион буйича базис активи куйидаги маълумотларни узида акс эттириши лозим: 
1. кимматли когознинг тури (тип, котегория) 
2. кимматли когозларнинг номинали. 
3. хар бир дона кимматли когоз учун бахо; 
4. кимматли когозлар сони; 
5. кимматли когозлар эмитенти; 
6. умумий киймат; 
7. кимматли когозлар турига караб бошка кушимча маълумотлар талаб этилади. 
Опцион шартномаси куйидаги мажбурий реквизитларга эга булиши лозим: 
1. “Сотиб олиш учун опцион” ёки “сотиш учун опцион” деб номланиши; 
2. Давлат органидан руйхатдан утганлиги санаси ва тартиб раками; 
3. Опцион имзоланган сана
4. Опцион эмитентининг номланиши, юридик манзили ва банк реквизитлари; 


17 
5. Опцион шарти буйича эмитентнинг базис активни сотиш (сотиб олиш опционида) ёки 
сотиб олиш (сотиш опционида) тугрисидаги мажбурияти; 
6. Опционни харакат этиш муддати ёки уни амалга ошириш куни; 
7. Базис активининг хусусиятлари; 
8. Эмитентнинг имзоси ва мухри. 
Шуни таъкидлаш лозимки опцион шартномалари асосида кимматли когозларнинг 
курсининг кутарилиши ёки унинг акси, пасайиши хисобига даромад олишлиги учун опцион 
буйича “чайковчилик” манфаати ётади. 
Энди биз “ сотиб олиш”ни амалга ошириш механизмини куриб чикамиз. Ушбу 
шартномага асосан опцион эгаси уни сотувчисига маълум микдордаги кимматли когозларни 
маълум муддатдан кейин келишилган бахода сотиб олиш хукукини сотиб олади. Опционни 
сотувчиси шартномада курсатилган кимматли когозларни мукофот эвазига опцион эгаси 
курсатмасига асосан келишилган бахода сотиш мажбуриятини олади. 
Масалан, “Осиё ХЖ” акциялари опцион операцияси жорий курси 1000 сум. Опцион эгаси 
бундай акцияларининг 1 лотини (100 дона акция) сотиб олди дейлик. Опцион шартномасига 
асосан унинг эгаси маълум муддатдан кейин ушбу лотни, яъни хар бир акцияни 1100 сумдан 
сотиб олади. Шартномага асосан унинг эгаси сотувчига хар бир акция учун 20 сумдан 
мукофот тулайди. Опцион контрагентлари “Осиё ХЖ” нинг акцияларининг курсига мутлако 
тескари манфаатда булади. Опцион эгаси акция курси кутарилиши тарафдори, унинг хисоби 
буйича “Осиё ХЖ” акциясининг курси келажакда 1200 сумни ташкил этса, у уз хукукини 
амалга оширади ва хар бир акциядан 80 сум (1200 – 1100 – 20) даромад олади. Опцион 
эгасининг лот буйича даромади 8000 сумни ташкил этади. Агар опцион эгаси янглишган 
булса, яъни “Осиё ХЖ” акциялари курси факатгина 1100 сумгача кутарилган булса, опцион 
амалга оширилса, унинг эгаси хар бир акциядан 20 сумдан ва жами лотдан 2000 сум зарар 
куради. Шунинг учун бундай холатларда опцион эгаси уз хукукидан фойдаланмайди ва 
опцион шартномасини бекор килади. Иккинчи томондан опционни сотувчи “Осиё ХЖ” 
акцияларини курсини узгармай колиши ёки кутарилганда хам пастрок кутарилишидан 
манфаатдор. Агар опцион муддати келганда “Осиё ХЖ” акциялари курси 1100 сум ни 
ташкил этса, юкорида таъкидлангандек опцион эгаси уз хукукидан фойдаланмайди, 
натижада опционни сотувчи хар бир акция учун 20 сум мукофот ва жами 2000 сум даромад 
олади, ундан ташкари базис активидаги кимматли когозлар унинг узида колади.
Биз “сотиш учун” (put)ни амалга ошириш механизмини куриб чикайлик. Таъкидлаш 
лозимки, ушбу опционни амалга оширилиш механизми “сотиб олиш учун опцион” 
механизмининг тескарисидир. “Сотиш учун” опцион эгаси базис актив акцияларини курсини 
пасайиши манфаатида, опционни сотувчи эса ушбу курснинг кутарилиши манфаатида 
булади. Опцион сотувчиси опцион шартномасини имзолаганда унинг эгасидан “Осиё ХЖ” 
акцияларини жорий нархи 1000 сум, опцион шарти буйича келажакда “Осиё ХЖ” хар бир 
акциясини донасини 1000 сумдан сотиб олиш мажбуриятини олади. Бунинг учун хар бир 
акция сони (1 лот 100 дона акция) 20 сумдан, яъни жами 2000 сум мукофот пули олади. Бу 
ерда опцион сотувчиси курснинг сакланиб колиши ёки усишидан манфаатдор, чунки бу 
холатда опцион эгаси шартномадаги хукукидан воз кечади. Бу холатда опцион сотувчиси хеч 
кандай харажатсиз 2000 сум мукофот пули олади. Агарда “Осиё ХЖ” акциясининг бозор 
курси келажакда тушиб кетса, у холда опцион эгаси уз хукукидан фойдаланади. Масалан, 
“Осиё ХЖ” акияларининг бозор курси пасайиб 900 сумни ташкил этди. Бунда опцион эгаси 
уз хукукидан фойдаланади ва “Осиё ХЖ” акцияларини опцион сотувчисига шартномадаги 
келишилган бахо 1000 сумга сотади. Бу холатда у хар бир акциядан 80 сумдан даромад 
топади, яъни (1000 – 900 – 20). 
Хар бир давлатда опционнинг узига хос котировкасининг таснифи мавжуд. Масалан, 
АКШда хар бир опцион учун куйидаги тасниф бор: 
1. Опционнинг тури – “сотиб олиш” учун (“с”) ёки “сотиш учун опцион (“р”) 
2. Опционнинг класси опцион шартномасидаги базис активидаги кимматли когозлар 
тури. 


18 
3. Опцион лотидаги хар бир кимматли когозга мукофот микдори. 
Масалан, анъанавий опцион котировкаси куйидагича ифодаланади: 
6 ММБ ОСТ 45 Cal 1 
бу ерда
6 – опцион асосида ётувчи 100 акциядан иборат шартномалар сони; 
ММБ – акциядорлик жамиятининг кискартирилган номланиши; 
ОСТ – опцион шартномасининг тугаш муддати; 
45 – опционни амалга ошириш бахоси; 
Cal – опцион тури (бу ерда “Call” “сотиб олиш учун опцион”) 
1 – “опционда кузда тутилган мукофот” 
Юкоридаги котировкага асосан, ушбу опцион эгаси ММБ акциядорлик жамиятининг 
600 дона (6х100) акциясини 45 АКШ доллари бахосида октябрь ойида сотиб олиш хукукини 
олган ва бунинг учун 600 АКШ доллари микдорида (1х6х100) мукофот пулини тулаган. 
Узбекистон Республикасининг амалдаги конунчилигига асосан “сотиб олиш учун 
опцион” ва “сотиш учун” опционларнинг базис активлари эмитентларининг аввал 
муомалага чикарган узлик кимматли когозлари ва аввал муомалага чикарган учинчи 
шахснинг кимматли когозлари ташкил этиши мумкин. Амалдаги конунчиликка асосан 
опционнинг базис активи булиб эмитентнинг узлик бирламчи муомалага чикарилган 
кимматли когозлари хизмат килишга йул куйилмайди. 
Опционлар эгаси ёзилган ва такдим этувчига булиши мумкин. Узбекистон 
Республикасида опционнинг барча турларида базис активининг шартномада келишилган 
муддатда ёки опцион эгасининг хохлаган муддатида сотиб олиш ёки сотиш хукукидан 
фойдаланишлари мумкин. Шуни таъкидлаш лизимки, опцион шартномаси буйича 
операциялар биржа ва биржадан ташкари бозорда амалга оширилиши мумкин. 

Download 2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish