Vazirligi urganch Davlat Universiteti Fizika-matematika fakulteti



Download 0,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/9
Sana23.01.2022
Hajmi0,89 Mb.
#402773
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Otajonova

2.3.Harakat miqdor  qonuni  . 

Moddiy  nuqtalar  sistemasi  uchun  harakat  miqdor  qonuni  harakat  miqdor 

o’zgarishi    va  bu  o’zgarishni  paydo  qiluvchi  kuchlar  o’rtasidagi  

bog’lanishni  o’rnatadi  .Suyuqliklarning  harakat  qilayotganda  ,moddiy 




nuqtalar  sistemasi  harakatidan farqli ,butun  hajm  yoki sirt bo’ylab uzliksiz 

taqsimlangan  kuchlar  bilan  ish  olib  borishga  to’g’ri  keladi  .Yuqorida 

suyuqlik  zarrachasiga  qo’yilgan  kuchlarni  ikki  turga  ajratish  mumkinligi 

qayd  etilgan  ,  bular  massaviy  va  sirt  kuchlari.Harakat  miqdori  qonuni 

quydagicha  talqin  qilinadi  :biror  masalar  sistemasi  harakat  miqdoridan  vaqt 

bo’yicha  olingan  hosila  shu  sistemaga  ta’sir  etayotgan  tashqi  kuchlar  bosh 

vektoriga  teng , yani 

 

                                              

  

  

=



 

 

   



 

 . 


Bundan  tashqari  ,harakat  miqdori  tenglamasining  kuchlanishlardagi 

ifodasini  ham  keltirib  o’tdim.Shuning  uchun  quyda  oxirgi  natijalarnigina 

qayd  etamiz. 

*Harakat  miqdori qonunining  integral  shaklida  yozilishi 

                  

 

  



∭     

 

 



  ∭     

 

 



  ∬  

 

 



 

  

 ;                   (2.3.1)                                                          



Bu  biror  S  sirt  bilan  o’ralgan  V  hajmga  ega  suyuqlikning  harakat 

miqdoridan  vaqt  bo’yicha  olingan  hosila  shu  hajmga  ta’sir  etayotgan  tashqi 

kuchlarning  bosh vektoriga  teng ; 

*chekli  vaqt  oralig’I  uchun  harakat  miqdori  qonunining    integral    shakilda 

yozilishi   

∭     


 

 

|



   

 

-



∭     |

   


 

 

 



 

∫  


 

 

 



 

∭       


 

 

∬  



 

 

 



dS]dt;    (2.3.1’) 

Bu  biror  chekli  vaqt  oralig’ida  harakat  miqdorining  o’zgarishi    massaviy 

kuchlar impulsi va sirt kuchlari impulsi yig’indisiga  teng; 



*harakat  miqdor  qonunining  Eyler  o’zgaruvchilarida  integral  shaklida 

yozish   

∭  

 

 



 

  

(                         ∬  



 

 

 



dS                             (2.3.2’) 

*harakat  miqdori qonunining  differensisal  shaklida  yozilishi   

 

  

(                      ( 



  

  

  



 

  

  



  

 

  



  

  

)    



 ;    (2.3.3)                                       

p

 



  

  

+u (



  

  

+p div u) = pF+



 

  

  



  

 

  



  

  

 



  

  

  



  

yoki 


p

 

  



  

          

+

 

  



  

  

 



  

  

  



 

  

  



  

 

yoki massalar  manbai  yoki  bo’lsa ,ya’ni  q=0 bo’lganda   



p

 

  



  

      


+

 

  



  

  

 



  

  

  



 

  

  



  

                                     (2.3.3’)                                                                            

yoki (2.3.3’) ning koordinata  o’qlaridagi proeksiyalariga  yozilishi   

  

  



     

 

 



  

  



  

 

  



  

  

 



  

  

  



)

  



  

     


 

 



  

  

  



 

  

  



  

 

  



  

  

)



  

  



     

 

 



  

  



  

 

  



  

  

 



  

  

  



)

(8’)  tenglama  tutash  muhitning  kuchlanishlaridagi  harakat  tenglamasi  deb 



ataladi. 


1-izoh.Harakat  miqdori qonunining  integral  shaklida  yozilishi  quydagicha  ; 

∭  


 

 

 



  

(                      ( 

  

  

  



 

  

  



  

 

  



  

  

)       



 ;         

Massalar  markazi  mavjud  bo’lmaganda  (3’)  tenglamaga  ko’ra  oxirgi 

tenglama  quydagicha  yoziladi  ; 

  

∭  



 

 

  



  

     ∭       

 

 

∬  



 

 

 



dS 

yoki 


∭ (            

 

 



∬  

 

 



 

dS=0 , 


Yani  har  bir  vaqt  holatida  ajratib  olingan  suyuqlik  hajmidaga  qo’yilgan 

barcha  kuchlar  (inertsiya  kuchlarini  ham  qo’shib  hisoblaganda)yig’indisi 

nolga teng ,bu yerda  w-tezlanish  vektori. 

2-izoh  .Nuqta  uchun  yozilgan  Nyutonning  ikkinchi  qonuni   

 

  

(mu)=F  dan 



kelib  chiqadiki  ,harakat  miqdorining  paydo  bo’lish  tezligi  kuchga  –harakat 

miqdorini  paydo  qiladigan  manbaga  teng  .Yuqorida  ko’rsatilgan  harakat 

miqdori  o’zgarishi  haqidagi    nuqtai  nazardan  suyuqlik  hajmida 

 

 



ikki 

holda paydo  bo’ladi: 

Massaviy  kuchlardan  paydo  bo’ladigan  impulsning  hajmiy  ajralishi 

hisobiga  va sohaning  chegarasi  orqali o’tayaotgan  impulis oqimi hisobiga. 




Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish