Vazirligi toshkent moliya instituti



Download 0,73 Mb.
bet33/124
Sana20.06.2022
Hajmi0,73 Mb.
#682251
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   124
Bog'liq
Mikroiqtisodiyot ESSE Электронний

° = b Ста. ва b =—
y а
° ei
Энди фонд биржасига куйилган жамFарманинг кисми (b) ни (З)-тенгламага куйиб куйидагини оламиз:
R R , R61 “ Rk 7-4
Ry = Rk +—°. (5)
° 61
Ушбу тенглама бюджет чегараси булиб, таваккалчилик билан фойда уртасидаги узаро богликликни ифодалайди (5-расм).
Стандарт четланиш ° ошганда кутиладиган уртача улчовли фойда R нинг уам ошишини 5-расмдан куриш мумкин.


5-расм. Фойда ва таваккалчилик нисбатини танлаш.
U, U2 ва U3 оркали маблаF куювчининг эутиёжини кондириш даражасини курсатувчи бефарклик эгри чизикларини шундай белгилаймизки, бу ерда U максимал даражада кондиришни ва U минимал даражада кондиришни ифодаласин. Бефарклик эгри чизиклари тепага караб силжийди, нима учун деганда, таваккалчилик (&) ошганда уни коплаш учун керак буладиган ва кутиладиган фойда уам ошади.
Таваккалчилик билан фойда уртасидаги боFликликни ифодалайдиган бюджет чегарасини келтирамиз:
R= i R/,
Ry = Ry + b(R- Rk) = Rk + —-• °y.
° 6f
Агар инвестор таваккалчиликка боришни хоуламасдан барча жамFармасини давлат хазина векселига сарфласа, у уолда b = 0 ва Ry = Rk (6-расм).
Агар инвестор тавакклачиликка боришга ута мойил булса, у узининг барча маблаFини кимматли коFOЗларни сотиб олишга сарфлайди, бу уолда b = 1 булади ва R = R булиб, таваккалчилик кескин ошиб кетади (5-расм).
Уакикатда эса мувозанат уолат Rk билан R6f уртасида урнатилади (нима учун деганда, жамFарманинг бир кисми акцияга куйилса, иккинчи кисми хазина векселига куйилади). 5-расмда мувозанат нукта E нукта булиб, бунга тугри келадиган мувозанат даромад R ва фойда учун стандарт четланиш ° булади. R ва ° лар U бефарклик эгри чизиги билан бюджет чизиги кесишган нукта E нинг проекциялари. Мувозанат нукта E бюджет чизити устида ётади ва унинг уолати инвесторнинг таваккалчиликка булган муносабати билан боFлик.


Фойда учун стандарт четланиш (ст,)





6-расм. Кимматли когозлзр пакетини уар хил капитал куювчилар
томонидан танланиши.

Таваккалчиликка уар хил муносабатда булган икки кишининг маблаF куйишини куриб чикайлик. Биринчи кишини A деб, иккинчи кишини B деб белгилайлик. A шахс таваккалчиликка боришга мойил эмас, шунинг учун уам у камрок, лекин баркарор фойда берадиган давлат заёмини сотиб олишга карор килади. B шахс таваккалчиликка мойил булгани учун муваффакиятли ишлаётган компаниянинг акциясини сотиб олади.
Уларнинг олиши мумкин булган фойда ва таваккалчилик 6-расмда келтирилган. A шахс таваккалчиликка мойил булмагани учун, унинг бефарклик эгри чизиги и бюджет чизигини E нуктада кесиб утади. A шахс кичик ст таваккалчилик билан боFлик кутиладиган камрок R фойда олиши мумкин. B шахс эса юкори таваккалчилик билан боFлик (ств) кутиладиган юкори R фойдани олиши мумкин.
Капитал маблаFларни куйишда таваккалчиликни камайтириш усулларидан бири «Портфель диверсификацияси» дир. Бу усулга кура инвестицияларни таваккалчилик билан боFлик бир неча активларга таксимлаш оркали таваккалчиликни пасайтиришга эришилади.
«Портфель диверсификацияси» муаммоси буйича килган ишлари учун америкалик иктисодчи олим Жеймс Тобин (Йель университети) 1981 йилда Нобель мукофотига сазовор булган. Ундан «Сизга нима учун Нобель мукофоти берилди?» деб сурашганда, у «Барча тухумларни битта саватга куйиш мумкин эмаслигини исботлаганим учун менга ушбу мукофотни беришди», - деб жавоб килган эди.

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish