Вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт университети



Download 2,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/189
Sana10.07.2022
Hajmi2,39 Mb.
#767523
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   189
Bog'liq
МЕҲНАТ ИҚТИСОДИЁТИ ўқув қўлланма

эҳтиѐжнинг ҳажми ва 
таркибини акс эттиради. Таклиф 
ѐлланма шарти билан ишга эга бўлишдан 
манфаатдор бўлган қишлоқ ишчи кучининг 
миқдор ва сифат 
(сони, жинси, 
ѐши, маълумоти, касби, малакаси, миллати, ишлаб чиқиши, даромади ва 
бошқалар бўйича) 
таркибини ифодалайди. 
Шуни таъкидлаш жоизки, ―меҳнат бозори‖ тушунчасининг ижтимоий-
иқтисодий мазмуни ва уни таркибий қисмларининг тизимтли тадқиқоти мазкур 
бозорни ўтиш даврида бажариладиган 
асосий вазифаларни 
ҳам аниқлашга 
имкон беради: 
ишчи кучига талаб ва таклифнинг ҳажми, таркиби ва нисбатини 
шакллантириш; 
бозор услубида хўжалик юритишининг иқтисодий, ижтимоий ва 
ҳуқуқий механизмлари ѐрдамида ишчи кучига талаб ва таклифни тартибга 
солиш; 
меҳнат ресурсларининг оқилона бандлигини таъминлашга бевосита 
таъсир кўрсатиш; 
ишсизлар иш топишига, уларнинг малакаси ва рақобат қобилиятини 
оширишга кўмаклашиш; 
ишлаб чиқариш харажатларини қисқартириш ва меҳнат тақсимотини 
ўзгартириш.
 
5.2. Меҳнат бозорининг шаклланиши 
 
Меҳнатнинг 
эркинлиги 
ва 
ихтиѐрийлиги 

меҳнат 
бозори 
шаклланишининг асосий шароити ѐҳуд шартидир.
 
Шу билан бир қаторда меҳнат бозорининг шаклланишига бевосита 
таъсир кўрсатаѐтган бир қатор иқтисодий, ижтимоий, демографик, табиий-
иқлимий ва ҳуқуқий шарт-шароитлар ва омиллар мавжудки, уларни биз қуйида 
батафсилроқ кўриб чиқамиз. 
Меҳнат бозори (МБ) шаклланишининг
асосий иқтисодий шарт-
шароити бўлиб, ѐлланма ходимларни ўз ишчи кучларига нисбатан шахсий 
мулкчиликлари ва иш берувчиларнинг иш жойларига жамоа ѐки хусусий 
мулкчилиги хизмат қилади.
Бу ерда шуни назарда тутиш керакки, мазкур 
субъектларни ўзаро алмашув муносабатига киришига уларнинг шахсий 
манфаатлари мажбур қилади, унинг орқасида шахсий истеъмолчилик ѐтади. 
Улар ҳам ўз навбатида қайта такрор ишлаб чиқаришда аҳоли ижтимоий-
иқтисодий турмушининг фақат керакли ижтимоий эҳтиѐжининг ифодаланиши 
бўлади. 
МБининг вужудга келиши ишчи кучига талаб ва таклиф ўртасидаги 
мувозанатга эришиш учун ўзаро рақобат қилишга тайѐр эркин ва тенг ҳуқуқли 
шериклар иқтисодий муносабатларда бўлишларини тақозо этади. Бозорда 
ѐлланма ходим ва иш берувчи шахсий эркинлик ва иқтисодий зарурият нуқтаи 
назаридан ўзаро боғланган ҳамда бир-бирларига қарам бўлсалар ҳам бир-
бирларига қарши турадилар. 


59 

Download 2,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish