Вазирлиги жиззах политехника институти


Тажрибалар сони № а B



Download 187,92 Kb.
bet4/7
Sana22.06.2022
Hajmi187,92 Kb.
#692357
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
ИЁД услубий кул(ЕУТТ )

Тажрибалар сони




а

B


H

Lум

L=

Tц

М е т р

Секунда

1







2







3







Ўртача қиймат







А) ён кўриниши Б) олд кўриниши


Расм 1. Чўкиш призмасининг геометрик хажмини аниқлаш учун чизмалар.
Кюм – тупроқни юмшатилиш коэффициенти (Кюм 1,10…1,35);
Кв –ишлатилиш вақтининг коэффициенти (Кв0,85…0,9);
Кқ – жойнинг қиялашини хисобга олувчи коэффициент.
Бульдозернинг кўтарилиши билан ишлашида:
0…5% = 1,0…0,67
5…10% Кк = 0,67…0,5
10…15% = 0,5…0,4
Бульдозернинг қияликларда ишлашида:
0…5% = 1,0…1,23
5…10% Кк = 1,33…1,94
10…15% = 1,94…2,25

5. Қабул қилинган шартлар учун (Lум 55…60 м) маълумот берувчи (жадвал 4) ва адабиётдаги коэффициентларнинг тавсия этиладиган қийматларига амал қилиб, бульдозернинг иш унумдорлигини такрорий хисобланишини бажаринг.


Жадвал 3

Занжир, тасмали юриш қисмига эга

бўлган бульдозерларнинг техник тавсифлари




Курсаткич

Д3-42Г

Д3-10ГА

Д3-54

Д3-35Б
Д3-118

Д3-59

Базали трактор

ДТ-75

Т-4АП2
Т-100МЗ

Т-180КС

ДЭТ-250

Т-330

Двигателнинг куввати, кВт

59

96

79

132

228

243

Тракторнинг энг куп тортиш куч-ланиши, кВт

35

50

96

167,6

220

188,6

Отвалнинг ўл-чамлари,мм узунлик
Баландлик

2580
800

2800
990

3220
1100

3640
1230

4310
1370

4730
1550

Транспортни тупроқни қирқишда ва 1 жойдан бошка жойга кўчи-ришдаги тезлиги

3,3


2,2


2,4


2,9


2,3


0-3,6


Орқага юриш билан қайтиш харакатидаги тезлиги

4,1
8,5



3,4
6,1



4,5
5,3



3,2
7,5



2,3
12,5



0
10,6



Олдинга юриш билан қайтиш харакатидаги тезлиги

6,4
8,7



6,1
9,3



4,5
6,4



6,4
8,7



2,3
12,5



0
6,6



(2)
бу ерда: Кв – ишлатилиш вақтининг коэффициенти (Кв = 0,85…0,9);


Vпр – хажм қуйидаги ифода билан аникланади:
Vпр = В  Н2/(  Кыт) (3)
бу ерда: Кпр – тупроқнинг тавсифи ва Н/В нисбатига боғлиқ булган Н/В ўтказиш коэффициент (Жадвал 4).
Жадвал 4

Н/В нисбат


0,15

0,30

0,35

0,4

0,45

I – II тоифаларидаги боғланган тупроқлар

Кыт

0,70

0,80

0,85

0,90

0,95

Боғланмаган тупроқлар

1,15

1,20

1,20

1,30

1,50

Циклнинг давом этиши, сек:


Тц = (4)
Бу ерда: Lк – қирқиш йўлининг узунлиги, м (Lк = 6…10 м);
LТ – тупроқни ташиш йулининг узунлиги, м (Lп = Lум – Lк);
V1V2V3 – бульдозернинг қирқишда, тупроқни бир жойдан бошка жойга кўчиришда ва қайтишдаги харакатини тезлиги, м/с, (жадвал 4)
tб – бульдозернинг бурилиш вақти, сек (tб = 1,0 с);
tк/т – отвалнинг кўтариб туширилиш вақти, сек (tоп = 1,0…2,0);
tы/ы - узатмаларнинг ўзгартирилиши вақти, сек (tпп = 4,0…5,0 сек).

Олинган натижаларни таққосланг. Хулосалар текширинг.




Текшириш учун саволлар.

  1. Бульдозер қандай ишларда қўлланилади?

  2. Бульдозерда қандай ишчи жихоз бошқарилади?

  3. Бульдозер асосий кўрсаткичларини айтиб беринг.

  4. Иш унумдорлиги қандай аниқланади?

АМАЛИЙ ИШ № 3


АВТОГРЕЙДЕРНИНГ ТУЗИЛИШИ ВА

ИШ УНУМДОРЛИГИНИ АНИҚЛАШ




ИШНИНГ МАКСАДИ: Автотогрейдер тузилишини
иш жараёнини ўрганиш ва иш унумдорлигини аниқлаш.


ИШНИНГ БАЖАРИЛИШ ТАРТИБИ:

  1. Автогрейдернинг қўлланиши, таснифи ва умумий тузилишини қисқача шархлаб беринг. Автогрейдернинг иш жихозига кирувчи хамма асосий бирикмалар ва механизмларини белгилаш билан конструктив чизмасини чизинг, уларнинг қўлланиши ва ишлаш принципини кўрсатинг.

  1. Автогрейдерлар орқали бажариладиган ер ишларининг турларини санаб ўтинг. Чизмалар келтиринг.

  2. Автогрейдернинг қуйидаги конструктив ва техник параметрларини табиий ўлчанишини бажаринг: В-отвалнинг узунлиги; Н-отвалнинг баландлиги; -отвалнинг ўрнатиш бурчагини ўзгариш чегаралари; -қирқиш бурчагининг ўзгариш чегаралари; -ўткирлашиш бурчаги; о-тортиш рамасига «олиб чиқилмаган»да отвалнинг киялик бурчаги; Lбок-отвалнинг тортиш рамасига нисбатан ёнлама олиб чиқишини катталиклари; tпов-отвалнинг тўлиқ бурилиш вақти; Lтр-тортиш рамасининг автогрейдернинг буйлама ўқига нисбатан ёнлама олиб чиқишини катталиклари; hкы-отвалнинг кўтарилиш баландлиги; hту-отвалнинг туширилиш чуқурлиги.

Жадвал 1 га киритинг. Отвалнинг геометрик кўрсаткичларини белгилаш билан мумкин бўлган холатларининг чизмаларини чизинг.

  1. 100120 м узунликдаги тупроқли участкани танланг ва унда автогрейдер орқали тупроқни қазишни бажаринг. Зич жисмни битта ўтишда қирқиладиган Fy-тупроқ уюмининг қирқими майдонини аникланг (расм 1). Жадвал 1


Автогрейдер маркаси

Кўрсаткичлар

В

Н

Lён

Lтр

hкы

hту

tкы

м е т р




сек



















Расм 1. Қирқиладиган тупроқнинг уюмини майдони аниқлаш учун чизма.





  1. Lу (км)-йул участкасининг узунлиги ва Fк2)-барпо килинадиган кўтарманинг кўндаланг қирқимини майдони (ихтиёрий берилгандан сунг), автогрейдернинг соатбой иши унумдорлигини қуйидаги формула орқали аникланг, м3/с :


1000 Lу Fк , (1)
Па/г= nк nт nп
2Lу(  +   ) + 2t(nк + nт + nп)
Vк Vт Vп
бу ерда:nк, nт, nп - тупроқнинг кесишда, унинг бир жойдан бошқа жойга ташишда ва участкасининг пардозланишига мувофиқ ўтишлар сони ;
Vк, Vт, Vп - тупроқнинг қирқилиши, унинг бир жойдан бошка жойга кўчирилиши ва участканинг пардозланишига мувофиқ автогрейдер харакат тезликлари, км/с (2.жадвал);
t-машинанинг бурилиши учун кетган вакт, с (t=0,06...0,08 с).
Жадвал 2



Кўрсаткич

Автогрейдер

Д3-99-1

Д3-99-2

Д3-31-1

Д3-98

отвалнинг улчам лари, м баландлиги

3.04

3.04

3.7

3.7

0.5

0.5

0.565

0.7

Одинга харакат тезлиги км/с













кесишда

4.1

3.58

3.5

3.5

бир жойдан бошка
жойга ташишда

4,1..6,0

3,58..6,2

3,5..6,0

3,5..6,0

харакат тезлиги













пардозлашда

4,1

3,58

3,5

3,5

максимал оркага

38,1

38

36,8

34

оркага

4,2..16,1

3,68-14,2

4..16,5

4,2..14,4

массаси, т

9,5

9,48

12,8

18,67

nк ва nт утишларининг сони қуйидаги боғликлардан аникланади :

n3=FкKт /(2 Fкю); (2)

nт= nк Lп / (Lу Klт) (3)


бу ерда : Кт – кесишга тўсқинлик коэффициенти (Кт=1,30...1,50) ;


Кlт -бир жойдан бошка жойга кўчишда тўсқинлик коэффициенти (Кlт =1,15);
Lт - тупроқнинг бир жойдан бошка жойга кўчишини ўртача узунлиги, (Lт7090) м;
(Lт1,2Fк / hк), бу ерда hк-кўтарманинг баландлиги; (hк0,50...0,6 м);
Lт-тупроқнинг битта ўтишда бир жойдан бошқа жойга кўчиш узунлиги,м.
(Lт0,9В*Sin ) ; Fк.ю=(0,1...0,15)B*H.
Fк.ю – кесиш кўндаланг кесимини юзаси, м2
Пардоз беришли ўтишлар ўрта хисобда ўн маротаба атрофида талаб килинади. 0,75 м дан ортик бўлган кўтарманинг баландлигида бир жойдан бошқа жойга кўчиши учун ўтишларининг сони 20% га кўпаяди. Хулосалар килинг.
пп – пардозлаш сони, пп68


Текшириш учун саволлар.


  1. Автогрейдер қаерларда, қандай ишларда ишлатилади?

  2. Автогрейдер тузилиши айтинг.

  3. Автогрейдер иш унумдорлиги қандай аниқланади?

  4. Лаборатория ишини ўтказиш тартиби.

АМАЛИЙ ИШ № 4


СКРЕПЕРНИ ТУЗИЛИШИ ВА
ИШ УНУМДОРЛИГИНИ АНИКЛАШ

ИШНИНГ МАКСАДИ: Скрепернинг тузилишини иш жараёнини ўрганиш ва иш унумдорлигини аниқлашни ўзлаштириш.


ИШНИННГ БАЖАРИЛИШ ТАРТИБИ:


1. Скреперларнинг қўлланиши, таснифи ва умумий тузилишини қисқача шархлаб беринг. Ўзи юрар тиркама скреперларнинг конструктив чизмаларини чизинг. Скрепернинг иш жихозига кирувчи хамма асосий бирикмалар ва деталларни уларга белгиланг.
2. Скреперлар орқали бажариладиган ер ишларининг турларини санаб утинг. Чизмалар келтиринг.
3. Скрепернинг қуйидаги конструктив ва техник параметрларини табиий ўлчамларини бажаринг: В – ковш эни; hён – ковшнинг ёнлама деворлари баландлиги; Lк – ковшни узунлиги; Lт – ковшни тубини узунлиги; hкы – ковшнинг кўтарилиш баландлиги; tкы – ковшнинг кўтарилиш вакти; t= – заслонканнинг кўтарилиш вакти; to – орка деворнинг харакатланиш вакти; Fён – ковш ён девори майдонини аникланг. qк – ковш хажмини хисобланг. Олинган кийматларни 1 – жадвалга киритинг. Скрепер ковшининг хамма санаб утилган геометрик кўрсаткичларини кўрсатиш билан чизмасини чизинг.
4. Lум = 120 … 150 м участкасининг узунлиги берилгандан сунг (скрепернинг бир жойдан бошка жойга умумий кўчиши билан), тупроқнинг қазилишини бажаринг. Ковшнинг транспорт холатига келишидан кейин, тупроқни тўплаш жараёнининг охирида Кт – тўлиш коэффициентини аниқлаш учун чўмичдаги тупроқ керакли асбоб билан дастлаб текисланади, (чўмичнинг бутун майдонида биланадиган чизиқлар ва чуқурларнинг йўқ бўлишигача), сўнгра, махсус ўлчамли чизгич ёрдамида ён деворларига нисбатан унинг сатхи ўлчанади. Шу асосда тупроқнинг хажми ва Кт нинг Vюк/qк тўлиш коэффициенти аникланади.
Тупроқнинг отвал жойига ташишни ва ковшдаги туширишни бажаринг. Lты юк туширишнинг йўлини ўлчанг. Тупроқни тўплаш, ташиш ва юк тушириш учун вақтни, шунингдек узатмаларининг ўзгартирилиши, бурилишлар, ковш орқали маневрлашга вақтнинг сарфланиши билан бўлган қазиш жараёнини қайтадан бошлаш учун скреперни бошланғич жойга қайтишига кетган вақтни ўз ичига олувчи Тц (скрепернинг иш циклини) ва иш унумдорлигини аниқланг.
Тц – циклнинг давом этиши, сек:
Тц = , (3)
Lк, Lт, Lты, Lум – тыпро=ни кесиш, ташиш, ты=иш ва умумий узунлиги, м.
бу ерда: Vк, Vтт, Vт, Vтыскрепернинг кесиш, ташиш, тўкиш ва орқага қайтиш (жадвал 4) (транспорт) тезликлар, м/с;
tб – бир бурилишга кетган вакт, сек (tб = 15 …20 сек);
tы – узатмаларнинг ўзгартирилишидаги вақт, сек (tы = 6с).
Тракторли (уланадиган) скреперларга мувофиқ равишда харакатларнинг тезлиги, шунингдек, қуйидагиларни қабул килади: ковшнинг тўлишида (0,65…0,8) Vi , бу ерда Vi – шатакчининг биринчи узатма харакатини тезлиги; текис участкалардаги юкланган скрепер (0,55..0,75) Vmax (Vmax – шатакчининг юқори узатма харакатини тезлиги); текис участкалардаги ичи бўш скрепер (0,75…0,85) Vmax , кўтарилишда эса, шатакчининг иккинчи узатмадаги харакатини тезлигига тенг; юкни туширишда тезлик одатда 0,75 Vmax деб қабул килинади.
Жадвал 1

Download 187,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish