Вариант №83. Мустақил ишлар топшириш



Download 1,23 Mb.
bet2/16
Sana25.02.2023
Hajmi1,23 Mb.
#914425
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
22-18 ФҚГ янги готов 14 та

Илова

скв.
Чуқурлик м

Интервал

Тоғ жинслари номи




шурф. Чуқурлик м

Интервал

Тоғ жинслари номи




канава. Узунлик м

Интервал

Тоғ жинслари номи

Барча чизмалар миллиметровкада, хисоботлар А4 форматли қоғозда бажарилади, электрон кўринишга келтирилади).


Ётқизиқларнинг ёши:
Супес, суглинка, торф –тўртлачи (Q),
Гилли сланец, фосфарит – неоген (N),
Сланец, боксит, ёнувчи сланец, алевролит – палеоген (P), Охактош – тошкўмир (C).

Скв №1
270 м

0,0-20 м

супес, суглинка

Шурф №1
45 м

0,0-5 м

супес, суглинка

Канава №1
160 м

0,0-10 м

торф

20-50 м

торф

5-10 м

торф

10-30 м

гилли сланец

50-100 м

гилли сланец

10-13 м

гилли сланец

30-80 м

фосфарит

100-150 м

сланец

13-19 м

фосфарит

80-90 м

сланец

150-170 м

боксит

19-25 м

сланец

90-100 м

боксит

170-200 м

ёнувчи сланец

25-30 м

боксит

100-140 м

ёнувчи сланец

200-240 м

алевролит

30-39 м

ёнувчи сланец

140-150 м

алевролит

240-270 м

охактош

39-42 м

алевролит

150-160 м

мергел







42-45 м

мергел

Канава №2
170 м

0,0-15 м

торф

Скв №2
245 м

0,0-20 м

супес, суглинка

Шурф №2
40 м

0,0-2 м

торф

15-30 м

гилли сланец

20-60 м

торф

2-8 м

гилли сланец

30-90 м

фосфарит

60-100 м

гилли сланец

8-13 м

фосфарит

90-100 м

сланец

100-150 м

фосфарит

13-20 м

сланец

100-110 м

боксит

150-170 м

сланец

20-25 м

боксит

110-150 м

ёнувчи сланец

170-190 м

боксит

25-30 м

ёнувчи сланец

150-160 м

алевролит

190-220 м

ёнувчи сланец

30-35 м

алевролит

160-170 м

охактош

220-235 м

алевролит

35-40 м

мергел







235-245 м

охактош

Шурф №3
40 м

0,0-5 м

супес, суглинка

Канава №3
195 м

0,0-10 м

супес, суглинка

Скв №3
270 м

0,0-60 м

супес, суглинка

5-10 м

торф

10-35 м

торф

60-90 м

торф

10-13 м

гилли сланец

35-60 м

гилли сланец

90-130 м

гилли сланец

13-19 м

сланец

60-100 м

фосфарит

130-180 м

фосфарит

19-25 м

боксит

100-125 м

сланец

180-200 м

сланец

25-38 м

ёнувчи сланец

125-150 м

боксит

200-225 м

боксит

38-40 м

алевролит

150-190 м

ёнувчи сланец

225-260 м

ёнувчи сланец







190-195 м

алевролит

260-270 м

алевролит













Фойдали қазилма конларини қидириш ва разведка қилиш асослари” фанидан топшириқлар (22-18 гр. ФҚГ ўзб.) Вариант № 84.
Мустақил ишлар топшириш 5-18 та (хар бир мустақил иш дарсдан ташқари вақтда топширилади). 1) Геология қидирув ишларида масштаб танлаш. 2) Фойдали қазилмалар ҳосил бўлиш жараёнлари ва улардан қидириш мезонлари сифатида фойдаланиш. 3) Схематик геологик харитада қидирув чизиқлари ўтказиш. 4) Қидириш ишлари олиб бориш учун майдонларни ажратиш, қидириш усулларини танлаб олиш. 5) Схематик геологик харитада техник воситаларни жойлаштириш. 6) Қидиришнинг техник воситалари плани, қирқими ва стратиграфик устунларини тузиш. 7) Техник воситаларни ҳужжатлаштиришда тоғ геологик компаси билан ишлаш. 8) Қидиришнинг техник воситаларида намуналашнинг турлари ва усулларини танлаш. 9) Намуналарга ишлов бериш тартибини аниқлаш ва намуналарни таҳлил қилиш усулларини танлаш. 10) Бурғилаш қудуқларини ҳужжатлаштириш ва уларда намуналаш ишларини режалаштириш, уларнинг кўрсаткичлари бўйича геологик қирқим тузиш. 11) Шурфларни ҳужжатлаштириш ва уларда намуналаш ишларини режалаштириш, уларнинг кўрсаткичлари бўйича геологик қирқим тузиш. 12) Канаваларни ҳужжатлаштириш ва уларда намуналаш ишларини режалаштириш, уларнинг кўрсаткичлари бўйича ер юзида тоғ жинсларини чегаралаш. 13) Қидирув чизиқлари бўйича геологик қирқим тузиш. 14) Геологик қирқимлар асосида камерал шароитда тоғ жинслари ва қатламларнинг ётиш элементларини аниқлаш. 15) Техник воситаларнинг маълумотлари ёрдамида фойдали қазилма таналарини ер усти ва остида чегаралаш. 16) Фойдали қазилма конларини геологик-иқтисодий баҳолаш тамойиллари ва захира тоифалари билан танишиш. Кондиция ва унинг кўрсаткичларини аниқлаш. 17) Бажарилган ишлар ва олинган маълумотлар бўйича кон захирасини ҳисоблаш усулини танлаш. 18) Бажарилган ишлар бойича ҳисобот ёзиш ва уни ҳимоя қилиш тартиби.

(Бурғи қудуқлари вертикал ўтилган)




(Тоғ жинсларининг чегараси ва намуналар шурфнинг деворидан олинади.)




(Тоғ жинсларининг чегараси ва намуналар канаванинг остидан олинади)

Илова

скв.
Чуқурлик м

Интервал

Тоғ жинслари номи




шурф. Чуқурлик м

Интервал

Тоғ жинслари номи




канава. Узунлик м

Интервал

Тоғ жинслари номи

Барча чизмалар миллиметровкада, хисоботлар А4 форматли қоғозда бажарилади, электрон кўринишга келтирилади).


Ётқизиқларнинг ёши:
қумоқ тупроқ, харсанг тош, гравелит –тўртлачи (Q),
Яшма, фосфарит, гилли сланец – неоген (N),
Гилли сланец, мергел, ёнувчи сланец – палеоген (P),
Оргонанен охактош, доломит – девон (D).

Скв №1
240 м

0,0-10 м

қумоқ тупроқ

Шурф №1
45 м

0,0-5 м

қумоқ тупроқ

Канава №1
160 м

0,0-10 м

қумоқ тупроқ

10-30 м

гравелит

5-10 м

гравелит

10-30 м

харсанг тош

30-70 м

яшма

10-13 м

яшма

30-80 м

яшма

70-110 м

фосфарит

13-19 м

фосфарит

80-90 м

фосфарит

110-140 м

гилли сланец

19-25 м

гилли сланец

90-100 м

гилли сланец

140-170 м

мергел

25-30 м

мергел

100-140 м

мергел

170-215 м

ёнувчи сланец

30-39 м

ёнувчи сланец

140-150 м

ёнувчи сланец

215-230 м

оргогаган охактош

39-42 м

оргогаган охактош

150-160 м

оргогаган охактош

230-240 м

доломит

42-45 м

доломит

Канава №2
185 м

0,0-15 м

қумоқ тупроқ

Скв №2
245 м

0,0-20 м

қумоқ тупроқ

Шурф №2
40 м

0,0-2 м

қумоқ тупроқ

15-30 м

харсанг тош

20-60 м

гравелит

2-8 м

гравелит

30-90 м

яшма

60-100 м

яшма

8-13 м

яшма

90-100 м

фосфарит

100-150 м

фосфарит

13-20 м

фосфарит

100-110 м

гилли сланец

150-170 м

гилли сланец

20-25 м

гилли сланец

110-150 м

мергел

170-190 м

мергел

25-30 м

мергел

150-160 м

ёнувчи сланец

190-220 м

ёнувчи сланец

30-35 м

ёнувчи сланец

160-170 м

оргогаган охактош

220-235 м

оргогаган охактош

35-40 м

оргогаган охактош

170-185 м

доломит

235-245 м

доломит

Шурф №3
40 м

0,0-5 м

қумоқ тупроқ

Канава №3
200 м

0,0-10 м

қумоқ тупроқ

Скв №3
270 м

0,0-60 м

қумоқ тупроқ

5-10 м

гравелит

10-35 м

гравелит

60-90 м

гравелит

10-13 м

яшма

35-60 м

яшма

90-130 м

яшма

13-19 м

фосфарит

60-100 м

фосфарит

130-180 м

фосфарит

19-25 м

гилли сланец

100-125 м

гилли сланец

180-200 м

гилли сланец

25-30 м

мергел

125-150 м

мергел

200-225 м

мергел

30-39 м

ёнувчи сланец

150-190 м

ёнувчи сланец

225-260 м

ёнувчи сланец

39-40 м

оргогаган охактош

190-195 м

оргогаган охактош

260-270 м

оргогаган охактош







195-200 м

доломит

Фойдали қазилма конларини қидириш ва разведка қилиш асослари” фанидан топшириқлар (22-18 гр. ФҚГ ўзб.) Вариант № 85.

Download 1,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish