В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet315/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   311   312   313   314   315   316   317   318   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

жахрн
молия 
бозори
мингдан ортиқ ТМБ фаолия­
тини қамраб олди. Биринчи элликта ТМБнинг келиб чиқиш мамлакатлари 
географияси тахдал қилинса, улар орасида 2008 йилда АҚШ ва Буюк 
Британия ТМБи сон жиҳатдан етакчилик қилгани ҳолда 2010 йилда 
етакчилик Хитойга ТМБ ига тегишли бўлди. ТМБнинг жами активлари 
2010 йилда 55,4 трлн. долларни ташкил этган бўлиб, унинг таркибида энг 
юқори Хитой ТМБга тегишли — 15,2%. Тақлиллар кўрсатишича, 2008-2010 
йилларда биринчи элликталик ТМБ рўйхатида Бельгия, Нидерландия, 
Ирландия каби ривожланган мамлакатлар ўрнига BRIC мамлакатлари 
кириб келди. Жумладан, 2010 йилда BRIC мамлакатлари ТМБнинг 
рўйхатдаги сони 13 тани ташкил этиб, умумий активлар ҳажмидаги улуши 
18,6% га тенг бўлди (27.3.2-жадвал).
27.3,2-жадвал
Ж а х о н н и н г э н г й и р и к 5 0 т а т р а н с м и л л и й б а н к л а р и т а р к и б и н и н г
ў з г а р и ш и , 2 0 0 8 - 2 0 1 0 й и л 14
Мамлакатлар
2008
Мамлакатлар
2010
ТМБ
сони
Активлар 
ҳажми, 
млрд. долл.
улуши,
%
ТМБ
сони
Активлар 
ҳажми, 
млрд. долл.
Улуши,
%
АКД1
8
7689,8
14,3
Хитой
8
8445,0
15,2
Буюк
Британия
6
10308,7
19,2
АКЩ
5
7862,3
14,2
Франция
5
8709,6
16,2
Буюк
Британия
5
9092,9
16,4
Германия
4
5426,5
10,1
Канада
5
2582,4
4,7
Швейцария
4
3602.3
6,7
Австралия
4
2312,7
4,2
Швеция
3
1285,4
2,4
Бразилия
3
1302,1
2,3
Япония
3
4167,2
7,7
Франция
3
6297,3
11,3
Италия
3
2955,3
5,5
Япония
3
5153,2
9,3
Бельгия
3
1572,5
2,9
Швеция
3
1422,2
2,6
Нидерландия
3
3270,1
6,1
Швейцария
2
2495,0
4,5
Канада

.
1319
2,5
Испания
2
2362,4
4,3
Испания
2
2277,9
4,2
Италия
л
2125,7
3,8
Дания
1
680,1
1,2
Россия
1
282,2
0.5
Ирландия
1
277,7
0.5
Германия
1
2539,9
4,6
Норвегия
1
263,6
0.5
Дания
1
576,5
1,0
Жами
50
53805,7
100,0
Ҳиндистон
1
322,8
0,6
Норвегия
1
319,5
0,6
Жами
50
55494,6
100,0
Жахон молиявий-иктисодий инқирози жаҳон банк саноатининг ривож­
ланишига жиддий салбий таъсир кўрсатди. Жумладан, 
2009-2010
йилларда 
Буюк Британия банкларининг активлари 5,3% га (700 млрд. долл.), АҚШ
14 http://www.ft.com/reports/ft-500-2011
502


банк активлари 2,8% га (340 млрд. долл.) евро зонаси мамлакатлари банк 
активлари эса 250 млрд. долларга қисқарди. Ривожланган мамлакатлар 
банк тизимидаги кескин ўзгаришлар куйидаги сабаблар билан изохданади:
- Ғарбий Европа ва АҚШ ТМБи томонидан “ёмон аюив”ларни кенг 
миқёсда ҳисобдан чиқариши (27.3.3-жадвал). 2010 йилнинг охирида ТМБ 
томонидан ҳисобдан чиқарилган активлар миқцори 1,5 трлн. долларни 
ташкил этиб, уларнинг 2/3 қисми муаммоли кредитлар бўйича кўрилган 
зарарлар, 1/3 қисми эса қимматбах.о қоғозлар ва ҳосила молия дастаклари 
бўйича зарарлардан иборат;
- Ривожланган мамлакатларда банклар фаолиятининг сустлашуви 
натижасида 2009-2010 йилларда жаҳоннинг йирик ТМБнинг халқаро 
талаблари микдори 800 млрд. долларга қисқарди;
- қарз олувчилар, жумладан, аҳоли тўлов қобилиятининг пасайиши 
натижасида ривожланган мамлакатлар кредит бозорлари конъюнкту- 
расининг ёмонлашуви. Хусусан, АҚШда 2009-2010 йилларда муаммоли 
қарздорлик даражаси икки бараварга ошди ва 5,5% ни ташкил этди;
- халқаро ва миллий қарз бозорларининг қисқариши. Мисол учун 
2010 йилда евро зона ҳудуди мамлакатларида банкларнинг қарз 
мажбуриятлари микдори 175 млрд. долларгача (инқирозгача 350-400 млрд. 
долл.) қискдрди.
27.3.3-жадвал
Жаҳоннинг йирик зарарга ва ҳисобдан чиқарилган қарзларга эга 
банклари, млрд. долл15
2007 й.
2008 Й.
2009 Й.
2010 Й.
2007-2010 йй.
Citigroup
29,1
63,4
30,7
24,0
147,2
Bank of America
12,1
29,2
35,5
27,6
104,4
Lloyds
6,8
28,9
36,1
10,3
82,1
HSBC
19,3
30,3
26,4
-
76,0
RBS
7,0
23,5
21,3
11,5
63,3
JP Morgan Chase
4,5
10.2
29,5
18,6
62,8
UBS
-
50,6
1,8
0,1
52,5
Well Fargo
3.5
8,7
18,2
13,8
44,2
Barclays
7,0
16,5
12,7
6,9
43,1
Santander
4,8
8,3
13,2
10,8
37,1
BNP Paribas
2,4
8,0
11,4
5,1
26,9
UnitCredit
3,5
5,1
11,3
7,0
26,9
Morgan Stanley
10,3
10,1
2,4
0,2
23,0
Commerzbank
3,9
13,3
4,5
0,6
22.3
Deutsche Bank
4,0
11,2
4,9
1,2
21,3
15 Плисецкий Д Ғ Ключевые тендетщи развития национальных и международных финансовых рынков в 
2009-2011 гг. //Бизнес в банки. Х$16, апрель 2011. С. 1.
503


Трансмиллий банкларнинг халқаро фаолияти куйидаги хусусиятлари 
билан ажралиб туради:
- ТМБ — молиявий ресурс эгалари ҳамда инвесторлар ўртасидаги 
асосий ва йирик воситачилар эканлиги;
- ТМБ — молиявий ресурсларнинг эгаларидан қарз олувчиларга қараб 
ҳаракатланиш шаклларини белгиловчи ва каналларини тақсимловчилар 
ҳисобланиши;
- ТМБ — халқаро молия бозорларида қайтаришлилик, муддатлшшк ва 
фоизлар тўлаш шартларида эркин пул маблагларини жалб этиш ҳамда 
жойлаштириш, халкаро ҳисоб- жгобларни амалга оширувчи универсал 
молия ташкилотлари саналиши;
- ТМБ - йирик ҳажмдаги инвестция маблагларининг келиб чиқиши 
ва такдим этилиши нуқтаи назаридан ишончли манба эканликлари.
Замонавий ТМБ миллий банклардан хорижда кенг тармоқли 
филиалларига эгалиги билан ажралиб туради. Бу эса уларга ТМК ва йирик 
инвесторларнинг молиявий ресурсларга бўлган эҳтиёжларини тезкорлик 
билан қондириш имконини беради.

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   311   312   313   314   315   316   317   318   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish