В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet416/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   412   413   414   415   416   417   418   419   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

%
Қшплоқ хўжалиги 
ва табиий ресурслар
11
0,6
523
19,6
12
Таълим
1
0.07
146
6 2
4
Энергетика
20
2,5
356
33,0
20
Молия тизими
12
13
268
2 0 3
12
Ижтимоий
инфратузилма
2
0,2
68
3,8
2
Саноат ва савдо
-
-
107
4,6
3
Давлат сектори
11
0,9
84
14,0
8
Транспорт ва 
коммуникация
27
3,8
416
41,1
25
Сув таъминота, 
инфратузилма ва 
хизматлар
9
0,6
245
14,1
8
Бошқалар
13
1,6
115
10,4
6
Жами
106
11,57
2 3 2 8
167,1
100.0
17 ОТБ ҳисоботлари вэ маълумотларн асосида тузилган.
6 4 7


1967-2010 йилларда ОТБ томонидан жами 362 та лойиҳа бўйича 6,21 
млрд. долларга тенг грантлар ва , давлат кафолатлари асосида 61 та лойиҳани 
молиялаштириш учун 9,2 млрд. доллар микдорида кредитлар берилди.
Ислом тараққиёт банки (ИТБ) -1 9 7 4 йилда ташкил топтан. Унга ислом 
динига эътиқод килувчи 35 та мамлакат, яъни Ислом акжуманининг деярли 
барча аъзолари киради. Низом капиталининг мивдори ОТБ дан 5 марта кам 
(33.4.5-жадвал).
33.4.5-жадвал
ИТБ фаолиятининг асосий курсаткичлари18
Кўрслткичлар
2008 йил
Ислом динорв
АКШ доллари
Лойихдларининг умумий қиймата, млрд.
1,9
3,1
Техник ёрдам, млрд
22,7
36,2
Савдони молиялаш, млрд.
1,7
2,6
Махсус ердам, млн.
13,0
20,1
Аъзо мамлакатлар сони
56
Ходимлар сони, киши
1014
ИТБнинг мақсади аъзо мамлакатларнинг ривожланиш лойиҳаларини, 
ташки савдони кредитлаш ва савдо, саноат компаниялари капиталларини 
инвестициялашдан иборат.
1976-2008 йиллар давомида ИТБ томонидан 56,9 млрд. доллар 
қийматидаги 6103 та лойиҳа молиялаштирилган. 2008 йилда банк томонидан 
лойихаларни молиялаштириш, техник кўмак бериш, савдони молиялаш каби 
йўналишлар бўйича 399 та лойиҳага 5,7 млрд. доллар маблағ йўналтирилган.
2008 
йилда ИТБ томонидан молиялаштирилган лойихаларни нг 35,8?/£ и 
давлат секгорига, 30,9% и транспорт ва алоқа тизимига, 12,5% и саноат ва 
табиий ресурслар секгорига, 11,3% и қишлок хўжалиги тармоғига, 5,8% и 
ижтимоий соҳага ва 3,8% и молиявий хизматларга тўгри келган.
33.4. Узбекистон ва халқаро иктисодий ташкилотлар
Ўзбекистонда иқгисодиётни таркибий ўзгартиришда йирик халқаро ва 
минтақавий молия институтлари, жумладан ХВФ, Жаҳон банки, ОТБ ва ИТБ 
билан йирик инвестиция лойиҳаларини амалга ошириш буйича ўзаро 
ҳамкорлик алоқаларини кенгайгириб боришга катта аҳамият берилмоқа.
Узбекистон ва ХВФ. Узбекистон 1992 йил 21 сентябрда ХВФга аъзо 
булган. Ҳозирда Ўзбекисгон 2003 йил октябрдан ХВФнинг УЩ модцасига 

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   412   413   414   415   416   417   418   419   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish