Узлуксиз таълим тизимида малакали кадрлар тайёрлаш муаммолари


Innovatsion yondashuvlar asosida milliy ta’lim tizimini takomillashtirish



Download 6,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/467
Sana02.03.2022
Hajmi6,5 Mb.
#479031
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   467
Bog'liq
2021 23 04 конференция тўплами

Innovatsion yondashuvlar asosida milliy ta’lim tizimini takomillashtirish

2021-yil
 
23-aprel 
158 
1-гуруҳ. Индивидуал ривожланиш ёки онтогенез юнонча-онтон-мавжудот, генезис-
ривожланиш сўзларидан олинган. Онтогенез тушунчаси 1866 йилда Э.Геккел 
томонидан фанга киритилган. Онтогенезнинг учта типи мавжуд:
1. Личинкали. 
2. Личинкасиз. 
3. Она қорнида ривожланиш. 
Личинкали онтогенез тухум ҳужайрасида озиқ модда кам бўлган организмларда, 
личинкасиз онтогенез тухумда озиқ моддалар кўп бўлган организмлар (балиқлар, 
рептелиялар, қушларда кузатилади, ёш организмлар етук организмларга анча 
ўхшайди. 
Она қорнида ривожланиш одам ва юқори сут эмизувчиларда учрайди. 
Онтогенезнинг 2та асосий даври бор.
1. Эмбрионал давр. 
2. Постэмбрионал давр. 
Одам ва юқори юқори сут эмизувчиларда тухум ҳужайра уруғлангач, онтогенез 
бошланади. Бу эмбрионал давр қуйидаги босқичлардан иборат: 
1.Зигота. 2. Майдаланиш. 3. Бластула. 4. Гаструла. 5. Оргоногенез. 
Зигота–тухум ва уруғ ҳужайраларнинг қўшилиши натижасида ҳосил бўлади. Бир 
неча соатдан кейин майдаланиш босқичи бошланади. 
Майдаланишни ланцетник мисолида кўриб чиқамиз. Зигота дастлаб меридиан бўйлаб 
митоз йўли билан бўлинади ва бир-бирига тенг иккита ҳужайралар ҳосил бўлади. 
Булар яна меридиан текислигида бўлиниб 4 та ҳужайра ҳосил бўлади, бластомерлар 
сўнг экватор текислигида бўлиниб навбат билан бўлиниб боради. Ҳужайралар 
ўсмасдан бўлиниб, ҳар бир ҳужайра майдаланиб боради. Шунинг учун бу жараён 
майдаланиш дейилади. 
Шунингдек, бошқа гуруҳлар ҳам юқорида тақдим этилган саволларга шу тариқа 
жавоб тайёрлайдилар.
Ўқувчилар саволларнинг жавобини дарслик ва бошқа манбалардан топадилар
ўқийдилар, ёзиб оладилар, гуруҳ ичида мунозара олиб боради. 
Белгиланган вақт тугагач, ўқитувчи гуруҳни қайта шакллантиради, энди ҳар бир 
гуруҳдаги 1 рақамидагилар битта гуруҳ бўлиб, 2 рақамидагилар иккинчи гуруҳ бўлиб 
қайтадан 5та гуруҳ бўлиб шаклланади. Ҳар бир гуруҳдагилар ўзлари топган 
жавобларни биргаликда бир-бирларига ўргатадилар 
Ўқитувчи ўқувчилар ўзлаштириш натижаларини аниқлаш учун гуруҳларни 
тақдимотга навбат билан чиқишларини ташкил этади. Ноаниқ саволлар ўқитувчи 
ёрдамида ойдинлаштирилади.
Ўқитувчи ўқувчилар билан машғулотларни ноанъанавий ташкил этиш уларда 
дарсларини самарали ўзлаштиришгa замин яратади, ўқитувчидa эсa инновацион
технологиялардан унумли фойдаланиш малакалари шаклланaди вa касбий 
ривожланиб боради. 

Download 6,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   467




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish