Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

Чакалок боши. Агар боланинг бош 
шакли бир оз узгарган холда, у ёки бу 
томонда шиш б-н (бу тугурук Усмаси 
дейилади) тугилса, куркмаслик керак. 
Бу айрим холларда тугурук йулларидан 
утаётганда чакалок бошининг юмшок ту- 
кималарига куч таъсир этиши туфайли 
юзага келади. Бир неча кундан сунг бо­
ланинг боши одатдагидек булиб колади. 
Чакалок калла суяклари хали юмшок, 
бир-бири б-н бирикмаган булиб, уч ёки 
туртта суяк бирикмаларида кенгайган 
юмшок сохалар - ликилдоклар колади. Бу 
бола бошини кул б-н ушлаганда сезилади. 
Катта ликилдок тепа ва пешана суяклари 
ёрдамида хосил булиб, пешанадан юко- 
рида, кичиги энсада булади. Ликилдоклар 
ромб шаклида жойлашган булиб, бола 
усган сайин улар секин-аста кичрайиб, 
кичик ликилдок 8 ойда, каттаси 18 ойда 
ёпилади.
Айрим болалар куюк, коп-кора, айрим- 
лари сийрак соч б-н (деярли соч булмасли- 
ги хам мумкин) тугилади. Бола кам соч б-н 
тугилса хам, хавотирга хожат йук, чунки 
куюк сочларнинг куп кисми бир хафтадаёк 
тукилиб, урн и га саргимтир ингичка толали 
соч усиши мумкин.
Чакалок юзи. Чакалок кузлари одатда 
урта ёшли, катта одам кузининг 2/3 кис- 
мига тенг келади, ковоклари кенг, кош-ки- 
ириклари сезиларли, лекин ипдек ингичка 
булади. Кизиги шундаки, чакалок куз ёши- 
сиз йиглайди. 4-хафтага бориб унда куз 
ёши пайдо булади. Бурни калта ва пучук, 
кулокдари юзига нисбатан анча катта, ле­
кин аник шаклли, кулок бурмалари унча 
ривожланмаган. Огзи хам катта, дахани 
калтарок куринади. Буйни киска, боши 
худди елкаларида тургандек туюлади.


Чацалок териси. Чакалок териси юпка 
ва нозик, тук пушти ёки кизгиш рангда 
булади. Аксарият болаларнинг териси 2-3 
кундан кейин саргаяди, бундан хавотир- 
ланмаслик керак, бу физиологик сарикдик 
дейилиб, 10-кунга бориб секин-аста йуко- 
лади. Сарикликка чакалок организмида 
эндиликда унга керак булмаган кизил кон 
таначалари бир кисмининг емирилиши 
сабаб булади. Баъзи болаларнинг энсаси, 
ковоклари, кошлари орасида кизил доглар 
(тери томирларининг кенгайиши), бурнида 
майда ок нукталар пайдо булиши мумкин, 
булар бир неча ойдан кейин уз-узидан 
йуколади. Чакалокнинг тирноклари калин, 
усган булиши мумкин, лекин уни олишга 
харакат килмаслик зарур, чунки бола орга- 
низмига инфекция 
у г и ш
эхтимоли пайдо 
булади.

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish