Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

АКА-УКА - бир ота-онадан тугилган угил 
фарзандлар; бир ота-онадан тугилмасада, 
А.-у. тутинган эркаклар. Узбек халки сер- 
фарзанд, болажон булгани сабабли, хар 
бир хонадонда бир нечтадан А.-у., опа-син­
гиллар булади. Ака-укалик тушунчаси уз- 
бекларда узига хос миллий-ижтимоий 
мазмунга хам эга. Бу мазмун замирида 
одамийлик, окибат, бир-бирини куллаш, 
бир-бирига суянч булиш каби хислатлар 
ётади. Ота-боболаримиз фарзандларига 
хамиша бир-бирлари б-н инок, тотув, хам- 
дард, хамфикр булиб яшаш инсон хаётида 
жуда мухим ахамиятга эга эканлигини 
уктириб келганлар.
Оилада тинчлик-тотувлик, халоват куп 
жихатдан А.-у.ларнинг ахилликларига бог­
лик. Одатда, огалар уз иниларига якин дуст, 
маслахатчи буладилар, укалар уз йулини 
топиб олгунча, уларга моддий ва маънавий 
ёрдам бериб турадилар. Узбек одатларига 
кура, катта угиллар уз кийим-кечакларини, 
асбоб-анжомларини, китоб-дафтар ва б. 
буюмларини авайлаб тутадилар. Чунки бу 
буюмлар узларидан кейин укаларига утади. 
Бу бир томондан болаларни кичиклигидан 
тежамкорликка, озодалик ва саришталикка 
ургатса, яна бир томондан уларда сахий- 
лик, уз якинларидан хеч нарсани аямаслик 
каби фазилатларни шакллантиради. Оила 
иктисодиёти учун хам бу катта ахамиятга 
эга. Бундай саранжомлик оила чикимла- 
рини бир оз камайтиради. Бундай шароит- 
да катта булган А.-у.лар улгайиб, оилали 
булгач хам, модций томондан сикилиб кол­
ган ёки мустакил хаётга илк кадам куястг ан 
биродарларига ёрдам берадилар. Уз А.-у.ла-
15


рига фидойилик узбек халкининг узига хос 
хусусиятидир.
Мерос масаласида хам узбекларнинг 
уз миллий карашлари бор. Агар отадан 
уй-жой, мол-мулк ва б. буюм ёки жих,оз- 
лар мерос булиб колган булса, улар суз- 
сиз ота васиятига биноан таксимланади. 
Агар ота васияти булмаса, мол-мулк А.-у. 
лар, опа-сингиллар уртасида тенг таксим­
ланади ёки уларнинг турмуш шароити, 
топиш-тутишларига караб хаммалари кен- 
гашган холда, бамаслахат булинади. Узига 
тук, моддий жихатдан таъминланган А.-у. 
лар бошкалар фойдасига уз улушларидан 
кечадилар.
Хонадондаги хар бир ишга А.-у.лар 
биргаликда бир-бирлари б-н бамаслахат 
киришишлари лозим.
Узбекона анъаналар асосида курилган 
оилаларда кичик укаларнинг хотинлари, 
болалари катта акани ота урнида кури- 
шади. Уканинг хотини уз кайногасини 
эхтиром юзасидан «муллака» (мулла ака) 
деб атайди. Агар оиланинг отаси оламдан 
утган булса, «ота» (ада, дада) деб мурожаат 
килади. Уканинг болалари хам уз амакила- 
рини куп оилаларда «ота» (дода) дейдилар. 
Бу эса у кишининг хонадондаги мавке- 
ини белгилайди. Катта аканинг насихат, 
маслахатларини барча хонадон аъзолари 
самимият б-н кабул килишлари окибатида 
улар орасидаги мехр-мухаббат янада мус- 
тахкамланади.
Узбек халкининг минг йиллар даво­
мида кон-конига сингиб кетган кадрият­
лар: кариндошлик, биродарлик туйгула- 
рини юзага чикариш, ота-боболарнинг 
маънавий меросларини урганиш, хар кан­
дай турмуш огирликларидан кондошлик 
ришталарини устун куйиш, боболар на- 
сихатларини онгга сингдириш оркали энг 
яхши фазилатлар, одамийлик хислатлари- 
ни юзага чикариш керак. Бунинг учун ота- 
оналар уз угил-кизларини одамийлик ру-
16
хида тарбия этишлари, халк огзаки ижоди 
намуналари, урф-одатларни болалар онги- 
га уларнинг гудаклик пайтидан етказа бо- 
ришлари керак.

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish