Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet189/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

ХУСНБУЗАР - ёг безлари функциясининг 
бузилиши натижасида терига турли хил 
тошмалар тошиши; бу тошмалар тугунча- 
лар куринишида булиб, уларда майда-май- 
да маддалар досил булишидан иборат тери 
касаллиги. Купинча оддий ва кизил X- уч­
райди. Аслида бир неча хил X- уРганил- 
ган. Оддий X- (йигит гули ёки усмирлик 
X.) купинча йигит-кизлар балогатга етиш 
даврида юз, кукрак ва энса терисида пай­
до булади. Бу даврда ёг безлари зур бериб 
ишлайди. Юз, кукрак ва елкаларда ёгли 
себорея аломатлари юзага келади. Тери 
ялтираб туради, ундаги майда тешиклар 
кенгайиб, кузга ташланадиган булиб ко­
лади, баъзи жойларда тери апельсин пус- 
тига ухшаб колади. Шу тешиклар ва соч
225


халтачаларига ёг йигилиши натижасида 
к;ора нукталар пайдо булади. Улар ситил- 
са, йигилиб колган ёг чувалчангга ухшаб 
буралиб чикади. Агар шу ёгга йиринг пай­
до килувчи микроблар тушса, яллигланиш 
жараёни юз беради. Тери кизариб шишади 
ва сизлогич пайдо булиб, катталашади, ог- 
рийди, соч чикиб туради, уртасидан йиринг 
бойлайди. Кейинчалик у ёрилиб, ичидан 
йиринг чикади. Бора-бора урнида корамтир 
дог колдириб, йуколиб кетади. Баъзан те- 
рининг чукур каватида ёг йигилиб, шиш 
пайдо булади ва йиринг бойлайди, пишиб 
ёрилади. Охири чандик х,осил килиб, битиб 
кетади. Эркакларда к л и н ч а йирингли X- 
учрайди ва узок вакт туради. Яллигланиш 
аломатлари унча кучли булмайди. У бир 
ерда битиб, бошка ердан чикаверади. 30- 
35 ёшда анча камаяди. Жигар, меъда-ичак 
ва х.к.лар функциясининг бузилиши на­
тижасида хдм X,. тошиши мумкин. Дастлаб 
терида (аксари ёгли терида) ёг безлари ог- 
зини беркитиб куядиган кулранг-корамтир 
тикинлар (комедонлар) пайдо булади.
Баъзи тикинларда учи маддалаб тура- 
диган тугунча - оддий X,. вужудга келади. 
Бунда терида йирик (энг каттаси ловиядек 
булиши мумкин) маддалар пайдо булади
улар ёрилгач, урни чандикланиб, кукимтир 
доглар колади ва шу жой териси каттикла- 
шади.
Ёг безидан куплаб ажралиб чикаётган 
ёг тери юзасига чикиб кетолмай, безнинг 
бирон ерида йигилиб колади. Шу без яки- 
нидаги тери мугуз каватининг хужайрала- 
ри хам кушилиб, ёг бези йулини бутунлай 
бекитиб куяди ва мошдек, баъзан эса ундан 
каттарок ок тугунча х,осил килади. Бу ок X,.
деб аталади. Ок X,., одатда, яллигланмайди, 
кишига азоб бермайди, факат юз хуснини 
бузади. У, купинча ковоклар ва пешанада 
учрайди. Кумир конида, нефть мах,сулотла- 
ри ва ёнилгилар билан ишловчи ишчилар 
тирсагида, баъзан терининг бошка очик 
ерида ёг безларининг коваклари очилади- 
ган тешикларга нефть, ёнилги, кумир чанг- 
лари йигилиб, ёг безлари йулини бекитиб 
куяди ва X,. пайдо килади. Бу касбга алока- 
дор Х,.дир.
Узок вакт йод, бром препаратларини 
кабул килиб юрувчи беморлар танасининг 
баъзи жойларига Х,.га ухшаш тошмалар то­
шиши мумкин. Асаб системаси, ички сек­
реция безлари фаолиятининг бузилиши, 
сил, меъда-ичак касалликлари туфайли 
хдм X,. тошишини юкорида айтиб утдик. 
Одатда, X- кишда-совукда куп тошади, 
чунки совукда ёг котиб колиб, ёг безлари 
ковакларидан равон чикиб кетолмайди.
Баъзан 
X,.
тошишига колбаса, кази, 
тузланган балик, икра, какао, шоколад куп 
ейиш, кабзият сабаб булади. X,. тошишига 
мойил кишилар мумкин кадар шу таомлар- 
дан пархез килишлари, купрок кора нон, 
кайнатиб пиширилган гушт, ёгсиз балик, 
сабзавот, сузма, катик, кефир, олма, уму- 
ман, А, В, С витаминларига бой овкатлар 
истеъмол килишлари керак. Хамир ва ёгли 
овкатларни кам ейиш, спиртли ичимликлар 
ичмаслик, ичнинг равон келиб туришини 
таъминлаш зарур. Врач маслахати б-н 
куёш нурида тобланиш, денгизда чумилиш, 
спорт билан шугулланиш, очик хавода 
сайр килиш каби омилларни куллаб, орга- 
низмни чиниктириш X,. тошишининг олди­
ни олишда мухим роль уйнайди...

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish