Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

к у р а
оила­
вий бахт учун зарари кам эмас.
Яна бир Р. тури хам мавжудки, унда 
вафосиз одамнинг доимо хиёнат килишга 
тайёрлиги турмуш уртогига нисбатан 
ишончеизликни шакллантиришига хизмат 
килиши кузатилади. Бу никохдан олдинги 
«бой» шахвоний тажрибанинг хавфли асо- 
ратларидан хисобланади. 
РАГБАТЛАНТИ РИ Ш - инсонни бирор 
ижобий хатти-харакати учун мукофотлаш, 
рухан, маънан ва моддий жихатдан куллаб 
кувватлаш. Р. бола хулкини бошкаришдаги 
энг кучли восита хисобланади. Унинг ёрда- 
мида насидат килиш ижобий натижалар бе­
ради. Аммо уз вактида берилган тугри жазо
143


фойдадан холи булмаганидек, хамма Р. хам 
ижобий натижа беравермайди. Тарбиянинг 
яхши ёки ёмон усуллари булмайди, балки 
уринли ёки уринсизлари булади.
Р. икки хил куринишда булиши мумкин: 
модций ёки маънавий. Жамиятимиз купрок 
моддий Р. усулини куллайди. Р.нинг болага 
нисбатан мехр, ишонч, хамдардлик каби 
психологик куринишларидан фойдаланиш 
калбан хис килиш б-н бирга актёрлик ма- 
хоратини хам талаб этади. А.С. Макаренко 
бу хакда шундай деган эди: «Олдимга кел», 
деган сузни 20 хил куринишда айта олиш- 
ни урганмагунингизча укитувчи (тарбиячи) 
була олмайсиз.
Тарбия жараёнида факатгина моддий 
Р.дан фойдаланиш болада тобелик хиссини 
ривожлантиради. Килган хатоимни куриш- 
дими, йукми, деган фикр бундай болаларни 
доим бошкариб туради. Масалага маъна­
вий ёндашувда эса болада уз харакатла- 
рини анализ килувчи ички виждон меха- 
низми шаклланади.
РЕНТА - узок муддатли, истикболда 
катьий чекланган хусусиятга эга табиий 
бойликлардан чикариб олинадиган даро­
мад тури. Бундай бойликлар алохида му- 
химлиги, чекланганлиги, сифати ва такрор 
ишлаб чикарилмаслиги сабабли Р. - мик­
дори чегараланган ер ва б. табиий бой­
ликлардан фойдаланиш учун туланадиган 
нарх хам дейилади. Аксарият холларда Р. 
ижара тулови шаклида намоён булади. Шу 
б-н бирга, Р. - ер, мулк, сармоядан оли­
надиган, мулкдорнинг тадбиркорлик фао­
лияти б-н боглик булмаган нисбатан бар- 
карор даромаддир.
РЕПРОДУКТИВ ЁШ - аёллар тугиши- 
нинг тиббиёт томонидан хавфсиз ва аёл 
соглиги учун нормал холат деб белгилан­
ган ёш даври. Аёлларда Р.ё. уртача 30 йил 
(16 ёшдан 46 ёшгача) давом этади. Аёл ор- 
ганизмининг хомиладорлик учун энг юко­
ри даражада тайёр булиши 22-26 ёшларга
тугри келади. Биринчи хомиладорлик шу 
даврга тугри келса, аёл уз хомиласини ан- 
чайин енгил кутаради. Тугурук хам нисба­
тан осон кечади.
Шифокорлар биринчи хомиладорлик­
нинг 28 ёшдан кейин булиши хомиладор­
лик ва тугиш жараёнига кийинчилик кел- 
тиради, деб хисоблашади. Аммо бу ёшгача 
бир неча маротаба фарзанд курган аёллар 
учун 28 ёшдан кейинги тугуруклар муаммо 
келтирмайди.
Айрим сабабларга кура, аёл ёки эр узок 
вакт даволанган булса, муолажа кабул кил- 
са ва натижада аёл хомиладор булса, ои­
лавий шифокорлар куригидан утиб турган 
маъкул. Аммо бу холатдан куркиш, хаяжон- 
ланиш керак эмас. Чунки аёлнинг жисмо­
ний имконияти, рухий холати кабилар тугу­
рукнинг осон кечишига ёрдам беради.
Тиббиёт ходимларининг хулосаларига 
кура, Р.ё.нинг ораси жуда якин хам (1-2 й.), 
жуда узок хам булмагани маъкул. Р.ё.нинг 
жуда якинлиги она ва бола саломатлиги, 
оиланинг иктисодий ва тарбиявий вази- 
фасида кийинчилиьсларни келтириб чикар- 
са, жуда узоклиги фарзандларнинг узаро 
муносабатида якинлик ва кардошликнинг 
кучли булмаслигига сабаб булади. Чунки 
бундай фарзандлар муносабатларда бир- 
бирини тушуниб, хаёт кийинчиликлари ол- 
дида елкадош булиб улгаймайди. Узаро ту- 
шунишлар даврида эса, катта фарзандлар 
узининг оилавий муаммоларини хал килиш 
б-н овора булиб колишади. 
РЕПРОДУКТИВ М АЙЛ - шахснинг ни- 
кохда ёки никохсиз фарзанд куриш ёки 
курмаслик б-н боглик амали, муносабати 
ва рухий холати. Бундай амал, муносабат 
ва рухий холатга ташки ва ички рагбатлар 
таъсир курсатади. Р.м. ташки рагбатлари -
шахе, оила ва жамият учун фарзанд куриш 
ва ота-оналикнинг кадрияти, шунингдек, 
репродуктив кадриятлар б-н боглик булган 
бошка ижтимоий кадриятлардир.

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish