Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги Тошкент Тиббиёт Академияси Кафедра: Гистология ва тиббий биология


ОВОГЕЛЬМИНТОСКОПИЯНИНГ МИКРОСКОПИК



Download 1,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/12
Sana18.07.2022
Hajmi1,31 Mb.
#822692
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
Овогельминтоскопия

ОВОГЕЛЬМИНТОСКОПИЯНИНГ МИКРОСКОПИК
УСУЛЛАРИ
1. 
Натив суркаш усули
. Бу энг оддий усул булиб хисобланади. Бир
томчи глицериннинг 50 
%
ли сувдаги эритмасини буюм ойнасига
томизилади, сунг нухат катталигидаги ахлатни ёFOч таёкча билан олиб 
глицерин эритмасига яхшилаб аралаштирилади. Ахлат суркалган буюм 
ойнаси коплагич ойнача билан ёпиб, микроскоп остида текширилади.
2. 
Чуктириш усули (Телеман усули). 
Ахлатнинг беш жойидан нухат 
катталигида намуна олиниб пробиркага солинади, устидан кучли хлорат 
кислотаси ва унга тенг микдорда эфир куйилади,сунгра шиша таёкча билан 
яхшилаб аралаштирилади. Х,осил булган аралашма кил элакда сузилиб, про- 
биркаларга куйилади ва 1 минут центрифугада айлантирилади. Натижада 
пробиркаларда учта аник катлам хосил булади: устки катламда эриган ёFлар, 
урта катламда эриган оксиллар ва пастки катламда эрима- ган моддаларнинг 
заррачалари, клетчатка, тузлар ва гельминтларнинг тухуми булади. Пипетка
8


ёрдамида ана шу учинчи катламдан намуна олиниб, буюм ойнасига 
суркалади ва устини коплагич ойнача билан ёпиб, микроскоп остида 
текширилади.
3. 
Флотация (калкиб чикиш) усули
. К,алкиб чики
ттт 
усулини биринчи 
марта 1911 йилда рус гельминтологи Гинзбург томонидан таклиф килин- 
ган булиб, кейинчалик бир неча олимлар томонидан такомиллаштирилган.
а) 
Фюллеборн усули. 
Текшириладиган ахлатнинг 4 - 5 жойидан 
катталиги нухатдек намуна олинади ва кичкина (чинни) идишга солинади
яхшилаб аралаштириб, устидан секин-аста ош тузининг туйинган эритмаси 
куйилади (бир кисм ахлатга 20 кисм ош тузининг туйинган эритмаси 
солинади). Х,осил булган аралашма 30 - 40 мин тиндирилади (агарда 1 соат 
тиндирилса натижа янада яхши булади). Эритмага нисбатан тухумларнинг 
солиштирма OFирлиги кам булгани учун улар эритма устига калкиб 
чикади.
б) 

Download 1,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish