Узбекистон республикаси олий



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

эркин энергиясининг узгаришига тенг булади, яъни 
(5) 
Шундай килиб, суклик сиртининг ортикча потенциал энергияси сиртнинг эркин 
энергияси булар экан. 


81 
(1) ва(5) га асосан
ёки бундан
(6) 
яъни суюклик сиртининг таранглик коэффициенти бу сиртнинг юза бирлигига мос 
келган эркин энергиясига тенгдир. 
Хар кандай модда сингари суюклик хам мувозанат холатда узининг энергияси 
минимал булган холатга утишга интилади. Суюклик хам мувозанат холатда сирт 
энергиясининг минимал кийматини олишга, яъни сиртининг минимал булишига 
интилади. Демак, суюклик сиртининг катталашишига тускинлик киладиган, яъни 
сиртни кискартиришга интилувчи кучлар мавжуд экан. Бу кучлар сирт таранглик 
кучлари деб аталади. Сирт таранглик кучлари суюклик сиртига уринма буйлаб 
йуналган булади. Сирт таранглик кучлари сукюлик сиртини бинобарин сирт 
энергиясини камайтиришга интилади. Бирлиги Н/м (расмларга каралсин).
2. Икки мухит чегарасидаги мувозанат шартлари. Чегаравий бурчак. 
Бир-бири билан аралашмайдиган икки хил суюклик чегарасида буладиган 
ходисаларни куриб чикайлик. 
Расмда курсатилгандек, 2 суюклик томчиси 1 суюклик сиртида жойлашган. 
Томчи огирлиги унинг сиртининг бироз ёстиксимон куринишни олишга мажбур 
килади. Баъзи арикликлар (масалан, бензин ва керосин сув юзида) юпка парда каби 
ёйилиб кетади. 
Томчи сиртининг узунлигига учта сирт таранглик кучи таъсир этади: 
(1) ва(2) суюклик чегарасидаги куч; 
(1) ва (3) суюк ва газ чегарасида куч; 
(2) ва (3) суюклик ва газ чегарасидаги куч. 
Бу кучларнинг хар бири тегишли чегара сиртларга уринма буйлаб йуналилган 
(2) суюк мувозанатда булиши учун кучларнинг координата укларига проекциясининг 
йигиндиси нулга тенг булиши керак. 
ва лар (2) суюклик ав унга (1) суюкликнинг тегишли сиртига 
утказилган уринмалар орасидаги бурчаклар булиб, уларга чегаравий бурчаклар деб 
аталади. Бу бурчакларнинг катталиги сирт таранглик кучларининг муносабати билан 
аникланади.
Масалан,
булганда. 
(2) суюклик (1) суюклик сирти буйлаб ёйилиб кетади ва бу хол (1) суюкликни 
(2) суюклик тамомила хуллайди деб юритилади. Бунда Q = 0 булади. 
ёки булса булганда томчи сиртига унинг ичига 
караб йуналган куч таъсир этади ва у эллипсоидал ёки кичик булса шарсимон шаклни 
олади. Бу холни тула хулламаслик деб аталади. 


82 
(ёки ) булганда бурчак уткир бурчак булади ва кисман 
хуллайди. 
булганда бурчак утмас бурчак булиб, тула 
хулламаслик шарти уринли булади. 
Шундай килиб, чегаравий бурчакнинг мувозанат холатидаги киймати хуллаш 
улчови булиб хизмат килиши мумкин. Бу холни суюклик ва каттик жисм чегарасидаги 
ходисалар учун караб чикамиз. б) Тула хуллашда , тула хулламасликда
. Бу муносабатлар расмда суюклик ва каттик жисм чегараси учун курсатилган. (1) – 
каттик жисм, (2) – суюклик томчиси, (3) – газ.
кисман хуллаш шарти хисобланади. (а – расм).
да кисман хулламаслик. Бу муносабатлардан хулловчи суюклик сиртининг 
каттик жисм билан чегарадош кисмларда бироз эгриланиб ботик (а – расм), 
хулламайдиган суюкликларда каварик (б) булиши келиб чикади. Бу сиртлар мениск деб 
аталади. 
Хуллайдиган суюкликларда зичлиги суюклик зичлигидан катта булган жисмлар 
чукмаслиги (масалан, мойланган игна сувга чукмайди) (в – расм), аксинча хулловчи 
суюкликларда зичлиги кичик жисмлар хам чукиши (ботиши) мумкин (2-расм). 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish