Узбекистон республикаси олий


Ван-дер-Ваальс изотермалари



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

Ван-дер-Ваальс изотермалари. 
Ван-дер-Ваальс тенгламасини унча мураккаб булмаган узгартишлардан сунг 
куйидаги куринишга келтириш мумкин. 
(1) 
Бу га нисбатан учинчи даражали тенглама булиб, унинг учта илдизи бор. 
Демак, босим ва хароратнинг берилган кийматларида хажмнинг уч киймати ёки 
бошкача айтганда, газ зичлигининг уч киймати булиши керак. Учинчи даражали 
тенгламанинг график тасвири (1) тенгламага асосан харорат узгармас булганда Р нинг 
V га богланишини курсатувчи расмдаги изотермани беради. Бу изотерма Ван-дер-Вальс 
изотермаси дейилади.
Тенгламанинг эгри чизиги максимум ва 
минимумлардан иборат. Босимнинг 
кийматига хажмнинг
кийматлари мос келади.
Минимал кийматига газнинг суюк холати, максимум кийматига 
газсимон холати мос келади. 
Тажрибада
минимум ва
минимумлар кузатилмайди, факат 
авс штрих чизикли утиш кузатилади.
кесмани кесманинг давоми деб караш 
мумкин, яъни модда холатда газсимон куринишда булади. Бунда буг ута туйинган 
холатда булади, яъни буг микдори унинг туйиниш микдоридан куп булади. Бундай буг 
ута туйинган ёки ута совиган буг деб аталади. тармок суюк холатга мос келади. 
Модданинг бу холати ута кизиган суюклик деб аталади. 
кисмдаги холатлар ностабил, ва кисмларга мос келувчи холатлар 
метастабил холатлар деб аталади. Шу сабабли бу холатлар тажрибада кузатилмайди. 
Ван-дер-Ваальс тенгламасини тажриба натижалари билан солиштириш курсатадики а 
ва в катталиклар берилган газ учун мутлок доимий кийматга эга эмас экан. а ва в 
константалар хароратга боглик булар экан. Шунингдек, амалий топилган , ва
ларнинг кийматлари назарий кийматларга мос келмайди. Бу четлашишлар Вен-дер-
Ваальс тенгламасининг такрибий эканини исботлайди. 
Хозирги пайтда реал газ холатини тасвирлаш учун янада умумийрок тенглама кабул 
килинган: 
Бу ерда В,С, .... коэффицентлар тажрибадан аникланади ва улар хароратга боглик. Бу 
коэффицентлар вириал коэффицентлар деб аталади. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish