Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

115
34-расм.
Х андон писта: 1-мевали шохчаси; 
2-урутчи гулли туп гули (ш ингш га); 3-уруг- 
чгош гул; 4-чангчили гул; 5-чангчи гулли 
туттгули; 6-мева-ёнгок^а.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Кабила 10 та оилани бирлатиради. Ундан Узбекистон­
да кенгрок таркалгани ёронгулдошлар.
Ёронгулдошлар (Geraniaceae) оиласи
Ёронгулдошлар 5 та туркумга кирувчи 750 га якин 
турни уз ичига олади. Хаётий шаклига кура бир ва куп 
йиллик утлар ва айрим бутачалардан ташкил топган. 
Гулкосача ва гултожбарглари 5 тадан. Чангчиси 10 та. Гул­
лари актинаморф ёки зигаморф.
Узбекистонда оиланинг 4 та туркумга кирувчи 2 та мада- 
ний ва 18 та ёввойи тури усади. Булардан энг йириги ёронгул 
(Geranum) булиб, 12 тури асосан адир ва тогларда таркалган.
Хнанамолар (Balsaminales) цабиласи
Хнадошлар (Balsaminaceae) оиласи
Бу оила 4 та туркумга кирувчи 600 га якин турни бирлаш­
тиради. Улар асосан Осиё ва Африканинг тропик худудлари- 
да, Евросиё хамда Американинг муьтадил ик^тимли жойла- 
рида усади. Гуллари икки жинсли, зимогорф. Меваси кусакча.
Узбекистонда ёввойи хна ва маданий хналар (Impatens) 
усади. Хнадан буёк; сифатида фойдаланилади. У кулларга, 
оёкларга куйилади, сочни ювиш учун *ам ишлатилади. 
Хоналарда усадиган турлари кам бор.
Крйщчагулнамолар (Polygalales) цабияаси
Кабила 7 та тропик ва субтропик оилани уз ичига олади.
Кайщчагулдошлар (Polygalaceae) огласи
Оила 15 та туркумга мансуб 900 га якин турдан ибо­
рат. Бу оилага бута, лиана, дарахт ва к^п йиллик утлар 
киради. Узбекистонда битта тури (Polygala hybrida) Усади. 
У куп йиллик ут. Гули икки жинсли, зимагорф. Меваси 
кусакча. Доривор усимлик.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу кабилага 6 та оила киради.
Нормушкдошлар (Celastraceae) оиласи
Оилага мансуб Усимликлар *аётий шаклларига кура да­
рахт, бута ва лианалардан иборат. Барглари оддий, ктма- 
кет ёки карама-карши жойлашган. Гуллари икки жинсли, 
баъзан бир жинсли. Меваси донакча ёки резавор. Бу оилага 
58 туркумга мансуб 900 тур киради. Узбекистонда 1 та тур­
кумга кирувчи 2 та ёввойи ва 3 та маданий тури Усади. 
Узбекистонда Нормушк (Evonymus) туркумига буталар ки­
ради. Гуллари икки жинсли, гулкосача, гултожбарглари 4- 
5 тадан. Чангчиси 4-(5) та. Меваси кусакча. Улар тогларда, 
дарахтларнинг соялари тушадиган жойларда усади.
Маржонутиамолар (Santalales) цабиласи
Бу кабкла 8та тропик ва субтропик оилаларни у^ 
ичига олади.
Маржонутдошлар (Santalaceae) оиласи
Оила 35 та туркумга оид 400 дан ортик турни бир- 
лаштиради. Улар тропик ва субтропик худудларда таркал­
ган. Гуллари майда, актинаморф, одатда икки жинсли, 
гулкургони оддий, гулкосачасимон. Меваси ёнгокча ёки 
данакча. Узбекистонда Республика кизил китобига кири- 
тилган битта тури (Thesium brevibracteatum) усади.
Чилонжийданамолар (Rhamnales) цабиласи
Бу кабила битта чилонжийдадошлар оиласини уз 
ичига олади.
Чилонжийдадошлар (Rhamnaceae) оиласи
Оилага 60 та туркумга оид 900 дан ортик ТУР киради. 
улар Ер юзида кенг таркалган. Узбекистонда 3 та туркумга
117
www.ziyouz.com kutubxonasi


мансуб 6 та тури усади. Булар бута ва паст буйли дарахт- 
лардан иборат. Гуллари майда, куримсиз, актиноморф, 4-
5 булакли, асосан икки жинсли. Меваси турлича.
Узбекистонда 3 та туркумга мансуб 6 та тури табиий ва 
2 та туркумга оид 2 та маданий тури Усади. Улар доривор 
ва озик;-овкат усимликлар сифатида жуда кдцрланади.
Жийданамолар (Elaeagnales) цабиласи
Жийдадошлар (Elaeagnaceae) оиласи
Бу оила 3 та туркумга ман­
суб, 40 га як?ш турни уз ичига 
олади. Улар Шимолий Ярим 
шарнинг субтропик ва муъта- 
дил иклимли худудларида тар­
калган. Узбекистонда 2 та тур­
кумга оид 5 та тури Усади. Битга 
туркуми Австралиягача боради. 
Улар буга за дарахтлардан ибо­
рат. Гуллари икки жинсли.
У збекистонда 
жийда 
(Elaeagnus angustifolia) ва ча- 
канда (Hippophae rhamnoides) 
доривор ва истеъмол кдлина- 
диган усимлик сифатида жуда 

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish