Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

(Полакарпдошлар - Podocarpaceae), 

та туркум ва 140 та турдан ташкил топган. Улар асосан 
жанубий Ярим шарда таркалган.
Карагайкабилар синфчасига кирувчи турлар Шимолий 
Нвросия ва Шимолий Америкада катта урмонларни \осил 
эпгади. Жанубий ярим шарда эса улар купрокмуьтадил икпимли 
жойларда таркалган. Айникса Янги Зеландия, Австралия, Жа­
нубий Америкада куп учрайди. Купчилик эндемик туркумла- 
ри ва барча реликт туркумлари тинч океани атрофлари буйлаб 
таркалган. Айникса, Хитойнинг Жанубий-Шаракий ва Мар- 
казий кисмида, Тайванда, Японияда, Янги Каледония, Тас­
мания, Шимолий Американинг Тинч океани кисмида, Чили 
жанубида, Янги Зеландияда, янги Гвиниеяда таркалган.
Карагайкабилар синфчаси вакилларининг тарихи кар- 
бондан (370 млн. йиллар мукадцам) бошланади. Триас дав- 
рида (240 млн. йиллар мукадцам) улар Шимолий ярим 
шарнинг усимликлар копламида катта рол уйнаган.
К арагайкаб и ларнин г купчилик турлари баланд 
буйли, айримлари эса гигант дарахтлардан иборат. Ма­
салан: Калифорнияда усувчи 
доим яшил секвоннинг
(Sequoia sempervirens) баландлиги 110 м гача, пояси­
нинг деаметри эса 10 м гача етган. 
Мексика таксоидиу-
ми 
(Taxodium mucronatum) поясининг диаметри 16 м, 
мамонт дарахти 
(Sequoidendrom giganteum) поясининг 
йугонлиги эса 12 м га етган. Мамонт дарахтларидан
www.ziyouz.com kutubxonasi


айрим турларининг 3000 дан зиёд ёшда эканлиги аник;* 
ланган. Карагайкабилар орасида ёши жихатдан энг кат- 
таси Шимолий Америка карагайи (Pinus longaeva) са- 
налади. Невида шаркида топилган дарахтнинг ёши тах- 
минин 4900 ёшга тенг деб аникланган. Гигант дарахт- 
лар билан бир каторда, улар орасида подакарпдошлар 
оиласига мансуб ер багирлаб усадиган турлари хам бор. 
Бу синфча вакилларида узак кават кам тараккий этган. 
Уни ташк;и томонидан яхши ривожланган иккиламчи 
ёрочлик ураб олган. Ундан с^нг камбий, камбийдан та- 
шкарида иккиламчи флоэма жойлашган. Пояни ташки 
томонидан калин п^стлок кават коплаб олган. Уларга 
хос белгилардан яна бири пустлок ва ёгоч каватида 
смола йуллари (каналлари) нинг булишидир.
Синфча вакилларининг барглари асосан игнасимон ёки 
тангачасимон. Энг йирик игнасимон барг Шимолий Аме­
рикада усувчи боткок; карагайи (Pinus palustris) ники булиб, 
унинг узунлиги 45 см га етади.
Аксинча купчилик сарвларнинг барглари кичик тан­
гачасимон булиб, шохлар билан кушклиб усган. Карагай- 
кабилар асосан уруглари оркали купаяди. Куббалари ай­
рим жинсли. Айрим вакилларида куббалар туп булиб, му­
раккаб куббаларни хосил этади. Хар битта дарахтда жуда 
куп сондаги микроспоралар хосил булади. Тисс, кипарис 
ва арчаларда микроспоралар шамол ёрдамида 
ypyF 
ку- 
раткка бориб тушгандан сунг гаметофит хосил булади.
Синфча вакилларининг ургочи (урурчи) куббаси хам 
хилма-хил. Тиссларда кубба тараккий этмаган.
Карагайкабилар асосан шамол ёрдамида чангланув- 
чи усимликлар булганлиги сабабли эркаклик (чангчи) 
куббаларида хосил буладиган чанглар хаво окими билан 
ургочи (урурчи) 
ypyF 
куртакнинг чанг й^ли оркали чанг 
камерасига бориб тушади. Чангланишдан сунг маълум 
вакт утгандан кейин уругланиш жараёни бошланади.
Уругланиш жараёнидан сунг 

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish