Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат иктисодиёт университети



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/130
Sana23.04.2022
Hajmi5,17 Mb.
#575957
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   130
Bog'liq
Ижтимоий психология

Парчалаб ташланган маълумотлар
- ахборот хуружлари- 
ни амалган оширишнинг янги воситаларидан бири. Бунда бир 
карашда ахамиятсиз, айрим-алохида маълумотни узида мужассам 
этган ахборот уни идрок этганларнинг маданий савиясига бевосита 
таъсир килиб куйганини билмай колади киши. Америкалик 
олимларнинг таъкидлашича, одатда аклли мутахассислар мухим, 
глобал характерли маълумотларга эътибор бериб, орада утказиб 
юборилган, кушиб берилаётган нарсаларга эътибор каратмайдиган. 
Лекин айнан уша кичик маълумот онгости тизими оркали шахсга 
кучли таъсир килиши мумкин. Масалан, чиройли, маънили 
кушикни, бемаъни либос, ёт маданиятга хос булган колипда 
тикилганлиги, ёшларнинг кийиниш дидига кучли таъсир килиши 
мумкин. Чунки одатда катталар кушикнинг мазмунига эътибор 
беришса, ёшлар кушикчининг либоси, узини тутишига ахдмият 
беради.
• 
Ташаббусни эгаллаш -
ахборот агрессияларидаги яна бир 
усул. Янги маълумотни билган захоти уни эгасидан аввал “меники” 
деб бериб юбориш куплаб ахборот каналларида ишлатиладиган 
усул булиб, узгалар ташаббусини “бизники” дейиш оркали уз 
мамлакати ахолиси, хаттоки, хориж каналларида узларига маъкул 
фикрни таъкидлаб, 
номаъкулини узгаларни кидай курсатишга 
асосланади.
• 
Ёмонлик билан тугамайдиган куролларни ишлатиш
-
мутахасисларнинг фикрича, одамлар хаётига тахдид солмайди, 
бундан одамлар саломатлик ёки умрларининг тугаши каби 
талофатлар курмайди, лекин улар оммани гаразли чакириклар
134


билан 
тус-туп ол он л ар га 
чикишга мажбур этиши, алока восита- 
ларини батамом ишдан чикариши ёки энергия манбаларини ноко- 
нуний бошка тарафга 
у т б
кетишига олиб келиши мумкин. 
Масалан, бундай курол ишлатилганда баъзан ишлаб турган радио 
канал тармогига бегона канал тушиб олиб, уз “дийдиёси”ни 
гапириши, одамларнинг “нима булди экан?” кабилида кизикиш- 
ларига асоланиб, бирор сиёсий лидерни ёмонлаши, ёки геноцидни 
таркатиши мумкин. Максад - тинловчиларнинг фикрини узгар- 
тириш оркали, уларнинг хулк-атворига таъсир курсатишдир.
• 

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish