Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

\аётининг охирги 
йилларида узининг 
энг му\им уч 
томли 
«Ява оролидаги кави тили \ак;ида» 
номли сал мокли асари устида иш олиб боради. Бу асар 
унинг вафотидан сунг акаси А.Гумбольдт томонидан 
1836-1840 йилларда н а т р килинди.
В.Гумбольдтнинг кайД этилган тадк .щотларининг 
бевосита назария билан боглик, кириш кис.ми нихрятда 
катта ахамиятга эгадир.
Ишнинг 
кириш 
кисми «Инсон тили тузилишининг 
хар 
хиллиги 
ва унинг 
инсон наслининг маънавий тарак-
89


к,иётига таъсири» деб номланиб, турли тилларга - 1859 
йилда эса рус тилига таржима к,илинади.
В.Гумбольдт айнан мана шу асарида, айникса, унинг 
кириш к^смида узининг тилга булган назарий - фал­
сафий к,арашларини мукаммал баён этади.
У тадк,ик,отларида тилга алок,а воситаси сифатида, 
предметларни англатиш вазифасини бажарувчи сифа­
тида ба\о берди. Айни вакхда олим тилнинг мураккаб 
узаро царама - к,арши хусусиятлардан иборат куп жи- 
\атли хрдиса эканлигини к,айд этади.
В.Гумбольдт тилни мукаммал урганишда, унга хос 
белги-хусусиятларни, бошкд \одисалар билан алокд- 
сини, узига хослигини аникдаш ва очишда антиномия 
методини, яъни узаро зид, к.арама-к.арши куйиш усу- 
лини куллайди. У ушбу усул оркали тилга хос хусу- 
сиятларни, унинг энг му^им жих^атларини бирма-бир 
баён этади. Ш унингдек, тил назарияси хакидаги му­
каммал таълимотларни, гояларни яратадики, бу таъ- 
лимот ва гоялар назарий тилш уносликнинг тарак,- 
к,иётида янги-янги карашларни очишда хизмат к,илди. 
Тил ва тилга ёндаш ходисаларнинг, тил билан бево­
сита алокадор, боглик жараёнларнинг узаро диалектик 
муносабатда эканлиги маълум булди.
Хуллас, В.Гумбольдтнинг тилни урганиш жараёнида 
белгилаган, кдйд этган антиномияси — тил хрдисаларига 
диалектик зидлик асосида ёндашиши жахон тилшу- 
нослигилисоний тафаккур тарак,к,иётида жуда катта аха- 
миятга эга булди33.
В. 
Гумбольдт уз асарларида тилнинг суз ва грамма­
тик коидалардан иборатлигини, тил бирлиги булган 
сузнинг эса тушунчани ифодалайдиган белги, рамз 
эканлигини тугри к,айд этади.
У \ар бир халк,нинг тилида уша халк,нинг тарихи, 
маданияти ва, умуман, унинг бутун рухий дунёси на­
моён булишини таъкидлайди.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish