Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Биринчи боск,ич
(Ф.Бопп — В.Гумболдьт боск,ичи)
Ф.Бопп - В.Гумбольдт боск;ичи XIX асрнинг иккин- 
чи ун йиллигининг урталаридан туртинчи ун йиллик- 
нинг охирларигача булган вак^ни уз ичига олади. Ушбу 
давр киёсий-тарихий методнинг яратилиши, очилиши 
ва умумий тилшунослик фанининг асосланиши билан 
характерланади.
Кдгёсий-тарихий методнинг асосчилари Ф.Бопп, 
Р.Раск, Я.Гримм хамда А.Востоковлардир.
Франц Бопп
Франц Бопп (1781-1867 й) буюк немис тилшуноси- 
санскрит мутахассиси, Берлин университета профес- 
сори. У 1816 йилда «Санскрит тилининг тусланиш сис­
темаси ва уни грек, лотин, форс ва герман тилларидаги 
тусланиш системасига киёслаш» асарини ёзди.
81


Ф.Бопп кайд этилган тилларда мавжуд грамматик 
шаклларни-тусланиш формаларини киёслаш асосида 
ушбу тиллар уртасидаги умумийликни, ухшашликни 
очиб берди. У киёслаш методи билан киёсланаётган 
тилларнинг дастлабки \олатини, куринишини тиклаш 
мумкин, деган фикрни илгари сурди. Шунга кура 1816 
йил тулик маънода киёсий-тарихий тилшуносликнинг 
тугалиш-яратилиш йили деб эътироф килинади.
Ф.Боппнинг кашфиёти, янгилиги нимада? Юкорида 
айтилганидек, купгина олимлар В.Джонс, Фр.Шлегель 
кабилар хинд-Европа тиллари бир боботилдан келиб 
чиккдн, к^риндош тиллар оиласини ташкил килади, 
деган фикрни айтишган.
Ф .Боппнинг хизмати шундаки, у кариндош тиллар­
нинг 
материаллари 
асосида 
системага 
асосланган, 
система характеридаги умумий назарияни куриб берди. 
У феълларнинг кушимчаларини киёслаб, хайратланарли 
даражага келди, яьни, маълум булдики, хинд-Европа 
тилларида нафакат алохида ухшаш х°дисалар мавжуд, 
балки ушбу тилларда узаро ухшашликнинг, узаро муво- 
фик,ликнинг бутун бир системаси-грамматик система- 
ларнинг умумийлиги, ухшашлиги мавжудлиги аник- 
ланди. Ф .Бопп учун тиллар уртасидаги узаро мувофик- 
лик факат восита эди, холос. Максад эса бошка, яъни 
Киёсланаётган тиллардаги грамматик шаклларнинг энг 
кадимий, дастлабки куринишини-шаклини очиб бериш 
жараёнида бир тилга хос ходисани бошка тил факглари 
ёрдамида ёритиш, тушунтириш эди. 

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish