Узбекистон Республикаси Олий ва Урта Махсус Таълим Вазирлиги Фаргона Давлат Университети


Маъруза №9-10. Бозор иктисодиётини асосий



Download 307,15 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/9
Sana24.02.2022
Hajmi307,15 Kb.
#197037
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Узбекистон Республикаси

Маъруза №9-10. Бозор иктисодиётини асосий 
конуниятлари. 
Режа. 
1. Бозор иктисодиёти муносабатларига утишнинг асосий 
модели. 
2. Бозор муносабатларининг карор топиши ва мулкдорлар 
синфининг шаклланиши. 
Мамлакатларда жамиятни коррупция килиниши уюшган 
жноятчилк купайиб бораётганлигини хисобга оладиган булсак бу 
вазифалар алохида ахмият касб этади. Бозор ислохатларни мухим 
таркибий кисми булган кучли ижтимоий сиёсийга етарли бахо 
берилмаган холда ижтимоий кескинлик ва карама-каршилик 
вужудга келишини бугунги кунда хаётнинг узи исботламокда. Буни 
эса уз навбатида ислохатларни обросизлантириб кушиш мумкин. 
Донишмандлар хам угит берганидек, ортикча чианиш хаёлни 
синдиради. Яъни хамма муаммоларни бир йула хал килиб булмайди. 
Муаммолар ахамияти ва устинлигини хисобга олиб кетмк-кет ва 
боскичма-босчик хал килиш мумкин бу бир томондан чекланган 
ресурсларни сочиб юбориш улардан самарали ва аник максадни 
кузлаган холда фойдаланиш мумкин. Иккинчи томондан уз 
фаолияти натижаларини хакконий бахолаб ислохатларни амалга 
ошириш дастурини зарурий жойларга тегишли кузатишлар критиш 
имконини беради. Шу уринда республикамиз хаётида олинган баъзи 
бир тимсолларни келтириб утамиз. Мустакиллигимизнинг дстлабки 
кунлариданок мамлакатни нефть мхсулотлари газ ёкилги хамда дон 
билан таъминлаш вазифасини купайишига олдимизда турган яна 
бошка мухм муаммоларни хал килишга утишимиз кийин булади. 
Иктисодиётимизни бозор йулига утказиш кенг куламда хал 
килишимиз мумкин. Ушбу максадларга ишлаб чикаришни хаокати 
тарзида пасайиб кетиши тухтаб колиши ва таназзулга учрашиш 
хисобдан эришишни нормал ва баркарор деб хисоблаймиз.
Иктисодий узаришларни устивор деб хисобланаётгалиги таксимотни 
маъмурий буйрукбзлик тизимидан буткул ва воз кечаётганлимиз
хамда бозор иктисодиётига асосланган ижтимоий муносабатларнинг 
шакллантираётганмиз 
жамиятни 
ислох 
усишига 
каътий 
ёндашувимизнинг фойдасидир.бизни бозор муносабатларига утиш 
моделимиз республикани узига хос шароитлари ва хусусиятларини 
анъаналари урф одатлар турмуш тарзин хар томонлама хисобга 
олишнинг утмишдаги иктисодиётнинг бир ёклама бесунакай 


ривожлантиришни мутхиш меросига бархам беришга асосланади.
Айни чогда бизес моделимиз жахон талабларига мамлакат ва 
жамиятни янгилаш хамда узгартиришни муракаб йулини босиб 
утган мамлакатлар туплаган энг яхш жихатларни узида мужассам 
этган. Мустакил ривожлантиришни утган даврини умумлаштиршни 
ва тахлил этиш ислох киёслашни Узбекистон асосли ва тугри булиб 
чикди деб айтиш учун тула асос булади. Бугин уни халкаро 
иктисодий ташкилотлар жахонни купгина мамлакатлари тан 
олмокда. Энг асосийси хаётни узи уни тасдикламокда. Советларда
кейинги ахвол хозирги пайтдп купгина рахбарлар сиёсати ва 
иктисодчилари бозор иктисодиётини биз амал килаётган моделига 
хос таъмойиллар ва жихатларига маълум даражада муржат этишга 
мажбур килмокда. Бозор иктисодиётини шаклини ва ривожланиш 
екуп киррали жараён булиб сабаби жамиятни барча тармокларини 
камраб олади лекин хар сохадаги узига хос хусусиятлар мавжуд. 
Иктисодиёт сохаларини ишлаб чикариш инсонга боглик. Маънавият 
туфайли биз инсонга юкори даражада маданиятга эга булиш керак. 
Маънавий етуклик назарий жихатдан бирданига намаён булади, бу 
яъни комил инсони шаклланишига олиб келади. Иктисодий сиёсий 
ислохатларни фаол ташкил этиш деганда юкори даражада эга 
булиш ижодий ёндашиш тадбиркорлик асосларини ечиб бериш 
демакдир. Бугинги кунда бу курсатилган белгиларни намоён булиши 
жиддий социал муммоалари булиб хизмат килади. Бу социал 
муаммоларни урганиб бориш керак тахлил этиш бартараф этиш 
керак. Корхоналарда мехнат килиш паст даражада корхона 
даражасига салбий таъсир этмокда. Иктисодий ислохатларни жорий 
этиш омиллар билан фан техника омилли билан таълим тарбия 
давлат маънавият билан боглик. Давлат бошкарув сохасидаги роли 
инкор этилса маъмурий буйрукбозлик тизимида иктисодиётни бозор 
тамойилларига утишни таъсинлаш кийин кечади. Узузидан равашки 
бозор муносабатлари меъёрлари мустахкамланиб ислохатларни 
ортга кайтмаслиги таъминланиб борган сари давлат ни таъсири хам 
шунга мувофик равишда изчиллик билан кучайиб боради. 
Одамларни тафаккурини узгартириш уларни онгида демографик 
кадриятларни конунга буйсинишни мустахкамлайди.
Назорат учун саволлар: 
1. Нима сабабдан бозор муносабатлари жараёнида муаммолар 
вужудга келмокда? 
2. Ахолининг 
фаолиятида 
иктисодий 
билимларни 
шаклланиши асослари? 


АДАБИЁТЛАР: 
1. Каримов И.А. ХХ аср бусагасида… .Т.1997 йил 
2. Каримов И.А. «Ислохатларни чукурлаштирш йулида» Т. 
Уз-н 1995 йил. 



Download 307,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish