Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


н еч а хуж ж атлар ё к и н о р м ал ар н и куллаш ); 4 ) давлат ор ган л ар и , м а н -



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet514/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   510   511   512   513   514   515   516   517   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

н еч а хуж ж атлар ё к и н о р м ал ар н и куллаш ); 4 ) давлат ор ган л ар и , м а н - 
с а б д о р ш ахсл ар , б о ш х а х о к и м и я т тузи л м ал ар и ваколатлари ва м а х о - 
м и даги и хти л оф л ар ; 5) м ахсадл ар ур таси даги и хти л оф л ар (турли д а р а - 
ж ад аги ёк и тур л и и дор ал ар хабул к д д г а н н о р м ати в хуж ж атл арда м у с - 
т а хк ам л ан ган м а х с а д л а р н и н г б и р -б и р и г а х а р а м а -х а р ш и л и г и , б а ъ за н  
э с а у за р о и с т и с н о эт и ш и ); 6) м и л л и й ва х а л х а р о
ХУХУХ 
н о р м ал ар и  
ур таси даги и х т и л о ф .
Ю р и д и к и х т и л о ф л а р н и н г т а с н и ф и н и и к к и й у н а л и ш д а тахди л эт и ш  
м ум к и н : 
биринчиси
— хук ухи й н ор м ал ар, п р и н ц и п л ар , курсатм а (х о и д а ) -
512


XXII Б О Б . ЮРИДИК ИХТИЛОФ (КОЛЛИЗИЯ)
лар уртасида вужудга келадиган ихтилофлар; иккинчиси
— худудий 
фаолият доирасида (худуд ижодкорлиги, худудни дуллаш ва шу каби 
бошда фаолиятда) вужудга келадиган ихтилофлар. Биринчи жидатни 
шартли равишда институциявий,
яъни донунчилик тизими элементла- 
ри уртасидаги ихтилофлар, деб аташ мумкин. Иккинчи жщатга
худудий 
тартибга солиш жараёнида, дудуд субъектларининг узаро муносабатла- 
рида намоён булувчи, яъни процессуал-процедурага
оид ихтилофларни 
киритиш мумкин. Процессуал тартиб-таомиллар даражасидаги ихти­
лофлар худуд субъектларининг манфаатлари уртасидаги масалан, суд 
жараёни иштирокчилари, йул даракати тасодифлари инггирокчилари 
уртасидаги низолар тарзида намоён булиши мумкин.
Юридик ихтилофларнинг цуйидаги турларини курсатиб утиш мум­
кин:
Ь Крнунлар ва цонун ости хужжатлар уртасидаги ихтилофлар.
Башарти мазкур турдаги ихтилофлар юзага келса, масала донун фой- 
дасига дал этилади. Чунки, донун говори юридик кучга эга ва унинг 
устунлиги таъминланиши лозим (Узбекистан Республикаси Консти- 
туциясининг 15 ва 16-модцалари). Кодекс билан донун уртасида зид- 
дият келиб чиддан такдирда, масала кодекс фойдасига дал этилади. 
Бир мавзуга оид бир неча донун (ёки бошда норматив-худудий хуж- 
жат) мавжуд булса дамда улар бирбирига зид булиб долса, мудцати 
буйича кейинрод дабул кдлинган донун (хужжат) доидалари амал 
дилади1.
2 Конституция билан бошца норматив-ууцуций хужжатлар урта­

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   510   511   512   513   514   515   516   517   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish