Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ДАВЛАТ ВА ХУКУК, НАЗАРИЯСИ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet461/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   457   458   459   460   461   462   463   464   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

479


ДАВЛАТ ВА ХУКУК, НАЗАРИЯСИ
3-§. Конституциявий-хукухий тартибга солиш
ХУХУКИЙ тартибга солишнинг энг олий шакли — конституциявий 
тартибга солишдир. Зеро, Конституция мамлакатнинг Асосий крнуни 
булиб, юксак махомли, ута нуфуапи сиёсий-юридик хужжат саналади. 
У муътабар ижтимоий-хукухий хадрият сифатида жамият ва давлат 
хаётининг бош мезони, ижтимоий муносабатларни бархарорлашти- 
рувчи, равон тартибга солувчи таъсирчан воситадир. Узбекистон Рес- 
публикаси Президента И. А. Каримов таъкидлаб утганидек, «...биз мам- 
лакатимизда хукухий давлат, демократах: жамият барпо этиш, инсон 
манфаати, ХУКУК ва эркинликларини энг олий ва устувор к,адрият 
сифатида кдрор топтириш борасида утган давр мобайнида хонунчилик 
сохдсида ва амалий сиёсатимизда кдндай натижа ва ютукдарни кулга 
киритган булсак, уларнинг барчаси Конституциямизда мухрлаб куйилган 
талаб ва тамойиллар билан узвий богликдир»1.
ХУХУ^ий тартибга солиш механизмида Конституциянинг устувор- 
лигини таъминлаш нихрятда мухдм ахдмиятга молик масаладир. Кон­
ституция — мамлакат хукухий тизимининг узаги, унинг мустахдам 
пойдевори. Конституция нормалари бирламчи, таъсис этувчи харак- 
терга эга булиб, улар бевосита амал кцлади. Бирорта хам цонун ёки 
бошха норматив-хукук,ий хужжат Конституция нормалари ва кридала- 
рига зид келиши мумкин эмас (16-модца, 2-хисм).
Конституция Асосий крнун сифатида мамлакат норматив-хукукцй 
хужжатлар тизимида устуворлик хил ад и, «хукмрон» мавхени эгаллай- 
ди. Унинг нормалари бошха хонунларнинг хоидаларидан хам юхори- 
рох юридик кучга эга. Кдлган барча хонунлар ва бошха норматив- 
хуку 
Xй й
хужжатлар Конституция асосида, унга мувофих тарзда 
ва унинг ижроси учун чихарилади. Башарти, хонунлар Конститу- 
цияга зид келиб холса, ёки унда белгиланган тартибларни бузиб 
ишлаб чихилган ва хабул кдлинган булса, улар уз кучини йухотиши 
шарт.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   457   458   459   460   461   462   463   464   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish