Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


XX Б О Б. ХУКУКИЙ ТАРТИБГА СОЛИШ МЕХАНИЗМИ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet460/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   456   457   458   459   460   461   462   463   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

478


XX Б О Б. ХУКУКИЙ ТАРТИБГА СОЛИШ МЕХАНИЗМИ
чининг (корхона маъмуриятининг) аник, индивидуал хужжати (буй- 
руги, фармойиши) чик,арилиши лозим (МК нинг 82-моддаси). Ушбу 
мисолимизда МК 57 ва 72-моддаларидаги 
ХУХУХИЙ 
нормалар тегишли 
мехнат-хукук^й муносабатларини тартибга солиш учун асос вазифа- 
сини утайди.
Хукук^й тартибга солиш механизмининг иккинчи элементи — 
хуцуций м уносабат лардир. 
Хукук. нормаси айнан хукухий муносабат 
орхали хаётга жорий этилади, субъектив хукух ва бурчларга риоя эти- 
лади, улардан фойдаланилади ва тегишли талаблар бажарилади. Му- 
айян субъектив хуку к, ва бурчларнинг хусусиятлари 
Х У Х У Х И Й
норма- 
нинг тартибга солишдаги таъсир этиш характерига боглик,. ХУКУКИЙ 
нормаларнинг ваколат берувчи, мажбур этувчи ва ман кдлувчи тур- 
ларига мос равишда тартибга солувчи ва курикдовчи хухухий муно- 
сабатлар турлари намоён булади. Тартибга солувчи хухухий муноса- 
батлар мажбур этувчи, ваколат берувчи ва ман этувчи муносабатларга 
булинади.
Хукукдй тартибга солиш механизмининг учинчи элементи — 
субъек­
т ив яуцуц ва м аж бурият ларни ам ал га ошириш хуж ж ат лари (% аракат - 
лари) дир. 
Бу 
ерда 
суз хухухий муносабат иштирокчиларининг 
ХУХУХ 
нормаларига 
риоя этиш, 
бажариш ва фойдаланиш шаклидаги реал 
амалий хатти-харакатлари, хулх-атвори хакдца бормокда. Мазкур хара- 
катлар содир этилиши билан к,онун чихарувчи идора режалаштирган 
махсад амалга ошади хамда 
ХУХУХИЙ 
тартибга солиш механизми фао- 
лияти я кун топади.
Худущи куллаш хужжатлари ваколатли давлат идорасининг, ман- 
сабдор шахснинг давлат-хокимият характеридаги хужжатидир. Бу хуж- 
жатлар ХУХУХИЙ норма талабларини хукухий муносабат орхали бевоси- 
та хаётга жорий этади. Лозим булган холларда 
хУХУХни 
куллаш хужжат- 
ларининг бажарилиши давлатнинг мажбурлаш кучи билан таъминла- 
нади. Хукухни куллаш хужжатлари — харор, фармойиш, буйрух, хукм 
ва бошха шакллардан иборат. Бу хужжатларда 
ХУХУХИЙ 
муносабат иш­
тирокчиларининг 
ХУХУХ 
ва бурчлари аних курсатиб берилади.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   456   457   458   459   460   461   462   463   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish