Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


нишида акс этса, иккинчисида эса



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet275/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   271   272   273   274   275   276   277   278   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

нишида акс этса, иккинчисида эса, 
ХУКУКИЙ 
х°дисанинг таркибий 
кисмлари, хилма-хил хис килиш, кайфият ва холатлар шаклида намо­
ён булади.
ХУКУКИЙ мафкура ва ХУКУКИЙ рухиятларнинг узига хослиги уларда- 
ги мавжуд умумийлик ва узаро таъсирни мутлако инкор этмайди. Чун- 
ки улар бир-бири билан чамбарчас боглангандир. Уларнинг бири ик- 
кинчисини тулдиради, бири иккинчисидан келиб чикади, шу тарика 
ХУКукий вокелик тугрисида илмий асосланган, хиссий тушуниб етил­
ган, мураккаб йулни утган тушунча хосил килинади.
ХУКУКИЙ 
онг
рухий жихатининг бойлиги, унинг одамлар хулк- 
атворига, уларнинг 
хУКУККа 
муносабатига таъсири унга муайян куч 
багишлайди.
Хуцуций мафкура 
— хар хил 
ХУКУКИЙ 
ходисалар хакидаги нуктаи 
назар, тушунча, гоя ва карашларнинг илмий умумлаштирилган тизи-
297


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
мидан иборат. ХУКУ^ий онгнинг хукук,ий мафкура к^смида акс этган 
хукук,ий ходисалар хукукка багишланган махсус назарий изланишлар- 
да уз ривожини топиб, илмий даражада англаб етилади.
Бундай илмий асарларнинг мазмуни одамлар маънавий мулкига 
айланиб, уларнинг онгига аник, хукук,ий билимларни, мул оказал арн и, 
эътикдц ва кайфиятни олиб киради. Инсоннинг онгидаги хукук,ни анг- 
лаш жараёни, юк,орида зикр этганимиздек ёки шунга як,инрок, тарзда 
кечади. Инсон хукук,ий онги оркдли хукугу-ш англаш билан уни куллаш 
жараёнида, суд ишларида, к,онунийлик ва к,онун тугрисида ахборот 
олинади. Шундай ахборот асосида хукукуш маданият даражаси юксала- 
ди, инсоннинг хукукуш билими ривожланади ва теранлашади. Инсон­
нинг хукукуш феъл-атвори кдндайлиги, пировардида, унинг хукукуш 
маданияти даражасига, хукукуш билимининг кенглиги ва теранлигига 
богликдир. Хукуь;ий мафкура — шахснинг хукукуш онгини илмий асосда 
шакллантира бориб, хукук,кд, инсоннинг унга булган муносабатига 
хдл кушувчи таъсир курсатади.
Хуцуций рущят — онг доирасидаги хукукуш ^одисалар билан бог- 
лик, х;олда, онгда юзага келадиган ва унга сингиб кетган \ис-туйгу, 
кечинмалар сохдсини ифодалайди. Хукукуш рух,ият — хукукуш щциса- 
ларни х,иссиёт билан тиклаш сохдсидир. Инсон ^иссиз, уйламай уз- 
узидан фикр юритадиган машина эмас, балки у фикр юритиш билан 
бирга сезадиган тирик зотдир. Шунинг учун, инсон ижтимоий х,одиса- 
лар ва шу жумладан хукук,ий х,одисаларни х,ам нафакдт акд, балки 
сезги билан хдм англаб етади.
Хукук,ий хщисаларни тушуниб етиш жараёни инсоннинг иштиро- 
кисиз ривожлана олмайди, шу сабабли унда табиий тарзда гоявий ва 
миссий жараёнлар кушилиб кетади. Масалан, лойиуалашгирилаёпан 
крнуннинг мазмуни билан шунчаки танишиб чикупн, шахсда \ар хил 
х,аяжонланишни (шодланиш ва кдноатланиш, англашилмовчилик ва 
ачиниш, хафа булиш кайфиятини) келтириб чикдради ёки унинг 
тулкушланишига олиб келади. Инсон узининг ру\ий х,олатига кура 
хукукуш менсимаслик, нок,онунийлик, зулм ва инсон эркини камси- 
тиш билан боглик, салбий хукукуш вок,еликларга бефарк,, локдйд кдрай 
олмайди. Унинг хукукуш кечинмалари ва кайфияти кдхр-газаб ва норо-
298



Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   271   272   273   274   275   276   277   278   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish